Posle ponovnog okupljanja i povratničkog koncerta u sali Amerikana Doma omladine Beograda, održanog 26. aprila 2024. godine, Bjesovi su se godinu i po kasnije ponovo vratili na isto mesto, mesto dobrih vibracija.
Marinko (Bjesovi) za Headliner, pred beogradski koncert: Iskrenost je lekovita, ali je istinitost važnija…
Od prvih tonova bilo je jasno da publiku i bend čeka veče pune energije i zajedničkog zanosa. Od uvodnih pesama sa drugog “Bezimenog albuma” – “Ona te voli”, “U osvit zadnjeg dana” i “Vraćam se dole” – atmosfera u dvorani postala je električna. Zoran Marinković, poznat pod nadimcima Marinko ili Bjesomar, predvodio je bend sa karakterističnom kombinacijom strasti, iskrenosti i blage ironije, neprestano u kontaktu s publikom.
Publika je, pak, bila poseban deo priče. Svaka pesma bila je horski otpevana, a zajednički doživljaj prerastao je u svojevrsnu kolektivnu katarzu. Emocije su se smenjivale, granice su nestajale – a povezanost između benda i publike bila je gotovo opipljiva.
Set-lista je obuhvatila ceo raspon karijere Bjesova – od pesama s početka devedesetih, poput “Kiše” i “Imena”, do novijih numera, među kojima se posebno izdvojila “Povratak”, kao nagoveštaj da bi novi album mogao biti na vidiku.
U pauzama između pesama, publika je više puta sama pevala “Čak i da mogu”, pesmu koja je na set-listi bila planirana kasnije. Bend ju je vešto odlagao, gradeći tenziju koja je, pokazalo se, dodatno podigla energiju večeri.
Tokom koncerta, kroz pesme “Vreme je”, “Probudi me”, “Divna je noć” i “Sve će se doznati”, publika i bend prolazili su kroz emotivni tobogan – od mračne introspekcije do eksplozivnog oslobađanja.
– Ovo je trebalo da bude poslednja pesma, ali ćemo, zbog atmosfere, da odsviramo još dve. Dve dosadne pesme za kraj – našalio se Marinko nakon numere “Bolje ti”, sa istoimenog albuma iz 2009. godine.
Ipak, ni nakon dodatne dve pesme – među kojima je bila i nova “Gde je čovek” – publika nije bila spremna da se oprosti od benda. Povici i skandiranja vratili su Bjesove na binu, a dvoranom su odjeknuli teški rifovi “Ne budi me (ubi me)” i snažna “Izdaja”.
Konačno, na uporno insistiranje publike, bend je izveo i “Čak i da mogu”. U trenutku kada su se začuli njeni prv itonovi, sala je eksplodirala od energije – svako u publici pronašao je deo sebe u toj mračnoj, iskrenoj ispovesti.
Emocija koja prati koncerte Bjesova teško je opisiva. Njihova energija nije samo glasna – ona je istinita, katartična i duboko ljudska. Upravo zbog toga, svaki njihov nastup ostavlja trag koji traje mnogo duže od poslednjeg tona.
HL/Izvor: Telegraf.rs
