Kanadski kantautor Leonard Koen jedan je od najcjenjenijih muzičara 20. veka s velikim opusom i fascinantnom životnom pričom.
Rođen je i odrastao u Montrealu u jevrejskoj porodici. Majka mu je bila poreklom iz Litvanije, a očeva porodica iz Poljske. Kroz život je proučavao druge religije pa je pet godina proveo u budističkom samostanu i govorio da mu se sviđa “univerzalna figura Isusa Hrista koji je najbolji čovek koji je ikad hodao Zemljom”. Ipak, nikad se nije odrekao judaizma.
– Moj prijatelj Brajan Džonson rekao je da nikad nisam čuo za religiju koja mi se nije svidela. Zato sam pokušao da ispravim taj utisak da tražim novu religiju pored judaizma. I te kako sam deo te tradicije i praktikujem veru, kao i moja deca i to nikad nije bilo pitanje. Istraživanja drugih religija i sistema verovanja svakako su obogatila i produbila shvatanje moje tradicije – rekao je svojevremeno Koen.
A jedna od njegovih pesama koja je svima poznata isključivo kao ljubavna zapravo je inspirirana holokaustom, odnosno scenama iz koncentracionih logora. Reč je o pesmi “Dance Me To The End Of Love” s albuma “Various Positions” iz 1984. godine.
– Zanimljivo je kako pesme počnu jer u srži svake pesme postoji seme koje ti je neko dao ili si ga uzeo iz sveta. Zato je proces pisanja pesme tako misteriozan. A ova pesma je došla od saznanja da su u nekim nacističkim koncentracijskim logorima pored krematorijuma stajali gudački kvarteti. Ti su ljudi bili prisiljeni da sviraju dok se pokraj njih događa horor, a i njihova je sudbina bila ista. Svirali su klasičnu muziku dok su drugi zatvorenici ubijani i spaljivani.
Dakle, ta muzika, ‘Dance me to your beauty with a burning violin’, predstavlja lepotu življenja, kraj ovog postojanja i kraj strasti u našoj egzistenciji. Ali, to je isti jezik koji koristimo da bismo se prepustili voljenoj osobi pa nije bitno koja je ideja iza te pesme, bitno je da se oseti strast – rekao je Koen.
HL/Izvor: telegraf.rs
