Istraživanja pokazuju da muzika koju slušamo može direktno da utiče na naše raspoloženje, ali nije nam bilo neophodno istraživanje kako bismo to saznali. Već znamo da nas tužne pesme čine tužnim, dok nas vesele pesme usrećuju. Agresivna muzika čak može i da nas naljuti, piše Music News.
Skoro svaki muzički žanr ima mogućnost da promeni naše raspoloženje pa čak i promeni našu percepciju o trenutnoj situaciji ili okruženju. Niko to ne razume bolje od najvećih svetskih filmskih stvaralaca.
Oni su majstori u iznuđivanju željenog raspoloženja ili osećaja kod publike, koristeći se pravim muzičkim deonicama u pravo vreme; deonicama koje su odlična dopuna vizuelnim impulsima. Drugim rečima, dobro osmišljeni zvučni zapis može da nam ugradi željenu atmosferu ili raspoloženje određenog lika ili scene, i navede nas na smeh, suze ili bes.
Uklanjanjem muzike, menja se i urisak o scenama. Da biste se u to uverili, zašto ne biste pustili svoj omiljeni romantični ili horor film i premotali na omiljenu scenu koju prati odgovarajuća muzika. Prvo gledajte tu scenu s uključenim zvukom, a zatim ponovo s isključenim zvukom i videćete kako se atmosfera potpuno gubi ili barem menja ako sceni oduzmete muziku.
Muzički žanr koji posebno utiče na promenu našeg raspoloženja je blues. Zapravo, i sam naziv ovog žanra utemeljen je na raspoloženju. Imati blues stari je sleng za tugu ili depresiju zbog čega su tužne ili depresivne teme zaštitni znak svakog blues muzičara. Blueseri pevaju o temama kao što su nesreća, glavobolja, depresija, patnja, nevolja, tuga, tama, brige, omalovažavanje, pustoš, jad, melanholija, očaj i slamanje srca.
To ne znači da će se, ako slušate blues, vaše raspoloženje tako drastično promeniti i da ćete odmah postati depresivni i pokušati da skočite s mosta. Verojatno ćete samo zapasti u zamišljenije raspoloženje, bićete skloniji analiziranju i filozofiji, znatno više nego da slušate neku ritmičnu veselu melodiju.
Drugim rečima, blues ne mora slušaoce obavezno da natera da se osete snuždeno ili depresivno, već može da ih podstakne da dosegnu sopstvene emocije. Kod ljudi koji već jesu tužni ili pomalo snuždeni, blues (kao i mnogi drugi muzički žanrovi) može biti katarzičan ili oslobađajući. Ali, blues ima svoje vreme i mesto, što znači da nije najprikladnija muzika za sve situacije ili lokacije.
Da li ste ikada primetili, na primer, kako je muzika u liftovima obično uzbudljiva i kako je daleko od tužne ili depresivne kakvu možete da čujete na drugim mestima? Naravno, ideja je da se putnici u liftu smire i raspoloženje im se podigne, posebno oni putnici koji imaju strah od liftova ili zatvorenog prostora.
Takođe, retko ćete pronaći liftove u kojima svira blues, death metal ili Leonard Koen jer postoji mnogo više “veselih” muzičkih pravaca koji mogu da usreće putnike. Doduše, ako se lift pokvari i ljudi ostanu zarobljeni u njemu, nijedna vrsta muzike, bez obzira koliko bila optimistična, neće mnogo popraviti raspoloženje.
Slično tome, većinu svečanih večeri prati klasična muzika jer se radi o žanru koji je pogodan intelektualnim, formalnim ili ceremonijalnim okupljanjima i kao takav poboljšava opšte raspoloženje. Dodavanjem repa, heavy metala ili panka verovatno bi se postigao suprotan učinak i to bi rezultiralo padom raspoloženja.
Način na koji muzika može da izmeni ili promeni naše raspoloženje koristi se u raznim industrijama, uključujući i online kockarnice. Za najbolji primer ove teze ne morate da tražite dalje od njihovih slot automata. Slotovi su obično bučniji od predškolske ustanove u vreme odmora, i za to postoji dobar razlog. Njihovi zvučni učinci i muzika dizajnirani su da bombarduju naša čula u kombinaciji sa svetlosnim efektima i živopisnom grafikom – da bi nas privukli i održali u dobrom raspoloženju, tako da stalno “hranimo” mašinu novcem.
Dakle, muzika = raspoloženje. Prostor za manipulaciju – otvoren.
https://www.youtube.com/watch?v=9nvwUwqo6O8
HL/Izvor: index.hr
