Ponekad se nešto što se desi sasvim neplanirano ispostavi kao najbolje. Umesto u Domu omladine, Batushka, Arkona i bendovi podrške nastupili su u Barutani.
Definitivno, ni jedna druga lokacija ne bi upotpunila veče na pravi način. Prostor kao stvoren za blek metal.
Red na ulazu formirao se znatno ranije, okupljajući u sebi najrazličitije stajlinge, uzraste i nacionalnosti. Zahvaljujući veoma operativnoj organizaciji, satnica je bila maksimalno ispoštvana, bez ikakvih kašnjenja.
Prvi na redu bio je Varang Nord – letonski folk metal bend, formiran 2014. godine. Svoj stil su izrazili kostimima i veoma zanimljivom scenografijom, u vidu rogova i totema. Njihov zvuk karatkeriše harmonika koju svira simpatična Jelena Kališa, a u ritam sekciji, pored bubnjara i basiste, imaju i perkusionistu Vjačeslavsa. Basista Danila i Jelena imali su zajednički, ravnoporavno podeljen solo, koji je bio jedan od najboljih trenutaka njihove svirke.
Svoj scenski nastup su, pored navedenog, upotpunili i energičnim koreografijama u ritmu marša. Iako su najmanje poznati, publika ih je oduševljeno dočekala i prijateljski ispratila.
Sledeći su bili kanadski death metalci, Aeternam. Formirani 2007. godine, iza sebe imaju pet studijskih albuma, od kojih je poslednji Heir of the Rising Sun, objavljen 2022, te je beogradski nastup poslužio kao promocija istog. Najverniji fanovi iz prvog reda nisu krili zadovoljstvo zbog izvođenja novog albuma.
Uz orjentalne elemente i fantastičan zvuk bubnjeva, na svom prvom nastupu u Srbiji stekli su desetine novih obožavalaca i izjavili želju da se ponovo vrate, uz komentar da nam je glavni grad zaista divan. Započeli su talas šutki koji je nastavljen sve do kraja večeri.
Miljenici domaće publike, Arkona, nastupili su treći po redu. Da su neki došli isključivo zbog njih, pokazala je smena publike u prvim redovima koje su zauzeli ljudi u kostimima sličnim onima koje su nosili članovi benda. Generalno, u trenutku kada su oni izašli na binu, kapaciteti Barutane bili su popunjeni.
Ovom folk/blek metal sastavu nije potrebna scenografija, niti bilo kakav drugi scenski nastup, pored neverovatne Marije Arkipove, poznatije kao Maša. Ova žena neukrotive energije zavladala je scenom istog trenutka kada je na nju kročila, odmah po završetku tenzičnog uvoda. Kako pevačica ne bi skretala svu pažnju na sebe, svaki muzičar ponaosob dobio je svoj trenutak i prostor da se pokaže.
Maša se publici obratila tek nekoliko puta, a nije morala ni toliko. Zasenila je sve prisutne, učinivši tako da prate svaki njen korak i komandu. Uz veoma spontanu, ali planiranu scensku koreografiju, Arkona je prevazišla očekivanja publike, iako možda nisu ispunili svačije želje kada je reč o set listi. Po završetku nastupa, nekoliko puta, sa različitih strana, iz publike se čulo “Mašo, vrati se!”. Nažalost, nije se vratila.
Najduže pripreme, većinom zbog scenografije, zahtevali su hedlajneri. Bez obzira na to je neki ne smatraju “pravom”, Batushka predvođena pevačem Bartolomejem Krisjukom održala je koncert za pamćenje.
Počevši od uvoda u ritual, odnosno paljenja sveća, pa sve do kostima, mirisa tamjana i isključivo crvenog svetla, sve je izgledalo kao crkveni obred, ili kao naslov jednog od albuma – Liturgija.
Pevačev teatralan ulazak na binu označio je početak, iako ga nije naglasio nikakvim posebnim gestom. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da Batushku ne moramo da vidimo, da bismo je doživeli. Prekrivenih lica, sa osmožičanim gitarama i bubnjevima pomalo atipičnim za blek metal, ovaj bend je hipnotisao sve prisutne.
Možda se Maša samo nekoliko puta obratila publici, ali Bartolomej nije morao ni jednom. Sve je bilo jasno iz njihovih molitvi, simbola koje su pokazivali rukama i kretanja na sceni. Uz isticanje ikona, paljenje vatre na bini preokrenuli su atmosferu na nešto skoro pa duhovno, mada ih mnogi smatraju blasfemičnim.
Nema potrebe isticati da je publika znala sve tekstove, uprkos tome što su neki od njih napisani na staroslovenskom crkvenom jeziku. Dostojanstveno, jedan po jedan su se poklonili publici i prekrstili a zatim napustili binu. Gitaristi su ostali poslednji, završivši svirku na kolenima. Umesto trzalica i palica, publika je kao suvenir mogla da ponese kući sveće.
Osmožičane gitare su bile prisutne, ali ne i bas. Ono što nedostaje je svakako Kšištof Drabikovski, čiju verziju Batushke ćemo imati priliku da čujemo 23. novembra ove godine, u Dorćol Platzu.
