Maska Anonimusa danas je jedan od najpoznatijih simbola protesta. Ali, da li znate njeno izvorno poreklo?
Širom sveta 5. novembra održane su demonstracije aktivista nadahnutih pokretom “Anonimus”, koji se zalaže za slobodu govora, a zakrivljene crne obrve i brkovi na nasmejanom belom licu tog dana mogle su se videti na svakom koraku.
Maska Anonimusa danas predstavlja jedan od najpoznatijih simbola bunta i otpora protiv sistema, kao i protiv nepravednih režima, a priča o Gaju Foksu koji stoji iza te maske je zapravo priča o nepravdi koju su početkom 16. veka katolici u Velikoj Britaniji trpeli od strane protestantske većine, kao i o borbi protiv nje.
Naime, u to vreme je bilo opasno biti katolik isto koliko i biti lopov ili razbojnik, a porodice koje nisu želele da promijene veru, često su bile proganjane, pa su u kućama imale skrivena skloništa u slučaju da naiđe racija. U takvom okruženju rastao je Gaj, mladić iz Jorkšira koji je nakon što mu se majka preudala za katolika i sam rešio da pređe u katolicizam. Kasnije se pridružio vojsci koju je služio godinama, a u periodu od 1595. do 1598. godine učestvovao je u Osamdesetogodišnjem ratu na strani katoličke Španije protiv Holandske republike gde je stekao više činove i naučio da rukuje eksplozivom.
Početkom 1604. godine Foks je počeo da se sastaje sa malom grupom engleskih katolika na čelu sa Robertom Kejtsbijem. Svi oni smatrali su da progon katolika potiče od protestantskog kralja Džejmsa i da će se sve rešiti njegovom smrću. Kejtsbi je počeo da smišlja zaveru nakon što je izbledela nada o obezbeđivanju veće verske tolerancije pod kraljem Džejmsom, što je razočaralo mnoge engleske katolike.
Njegovi saučenici u zaveri bili su Džon Rajt, Tomas Vintour, Tomas Persi, Gaj Foks, Robert Kiz, Tomas Bejts, Robert Vintour, Kristofer Rajt, Džon Grant, Embrouz Rukvud, ser Everard Digbi i Frensis Tresham. Foksu, koji je imao deset godina vojnog iskustva u suzbijanju Holandske revolucije, je data odgovornost za eksploziv.
Prvi sastanak zaverenika je održan 20. maja 1604. godine u jednoj gostionici u Londonu. Jedan od njih je predložio da ubiju kralja i njegovu vlast tako što će dići u vazduh “kuću parlamenta barutom”.
Foks i njegovi saradnici sakrili su u podzemne hodnike ispod britanskog parlamenta znatnu količinu baruta i čekali su priliku da izazovu eksploziju kad kralj poseti parlament. Ovaj događaj je poznat kao “Barutna zavera”.
Međutim, zavera je otkrivena vlastima u anonimnom pismu upućenom Vilijamu Parkeru, 4. baronu Montiglu, 26. oktobra 1605. Većina zaverenika nakon ovoga je pobegla iz Londona, ali je bilo i onih koji su pokušali da pruže otpor. U jednom okršaju ubijen je i Kejtsbi. Osam uhvaćenih, uključujući Foksa, proglašeni su krivim i osuđeni na smrt. Ubistvo je trebalo da bude izvedeno na veoma okrutan način – polovičnim vešanjem i sečom tela na četiri dela.
Priča kaže da je Foks uspeo da skoči sa vešala i slomi vrat, tako da nije dozvolio svojim tamničarima da ga ubiju na tako strašan način. Ipak, telo mu je rasečeno i poslato u razne delove kraljevstva kao opomena.
Danas je Gaj Foks simbol otpora vlastima. Njegov lik prikazuje se kao poznata “Anonimus” maska u borbi protiv internet cenzure.
Do toga je došlo zahvaljujući strip piscu Alenu Muru koji je osamdesetih godina prošlog veka objavio grafičku novelu “V for Vendetta” – priču o budućnosti u kojoj je Britanija pod totalitarnom vladavinom. U trenutku kreativnosti, došao je na ideju da umesto špijunskih dizajna maskiranog protagonistu odene u Gaj Foksovu masku i kostim.
Čuveni strip je ekranizovan 2005. kao akcioni film, a maska se naročito svidela mladim internet aktivistima okupljenim u pokret “Anonimusa” koji se zalažu za slobodu govora na internetu i borbu protiv cenzure.
HL/Izvor: nationalgeographic.rs
