Tog 11. novembra gotovo ceo svet obeležio je jedan od najznačajnih trenutaka u dvadesetom veku. Tog dana je potpisano primirje, zvanično je završen Prvi svetski rat, rat koji se prvi put vodio globalno na brojnim frontovima i odneo, do tada neverovatan broj žrtava na svim stranama.
Austrija, koja je bila, kao deo Austrougarskog carstva, pokretač celog tog krvavog svetskog udesa, naravno, ne obeležava taj datum, ni na koji način, čak se ni uzgred u štampi ili medijima ne pominje.
Ali, ipak se u samom srcu austijskog carstva, Beču, ipak neko usudio da na dostojan način, obeleži i proslavi taj važan datum. Naime, Srpski kulturni forum je ugostio glumicu Vesnu Stanković, koja je pred bečlijama srpskog porekla, govorila ispovest Milunke Savić, najveće ratne i životne heroine Srba svih vremena.
U sali je Milunka govorila svoju životnu priču, o sebi od prve puške, do prve metle, o Balkanskim ratovima, a posebno o Velikom ratu, bitkama na Drini, Ceru i Kolubari, koje su desetkovale srpsku vojsku, prelasku preko Albanije, u kome je stradalo više od 250.000 ljudi, vojnika, civila, žena i dece…
Publika je zajedno sa glumicom i uz Milunke reči, plakla i smejala se, disala i bolovala, slavila i živela… mnogi iz publike su posle predstave pričali svoje porodične istorije u kojima su njihovi dedovi i pradedovi ostavili živote na Krfu, Vidu, Kajmakčalanu ili kasnije, kod kuće, od iscrpljenosti, bolesti i posledica rata…
Možda je velika Milunka ponovo došla među Srbe, da još jednom podseti potomke na stradalničke dane srpske istorije… i možda je malo likovala, što tu priču priča baš u Beču, u kome se, gle ironije, na svakom koraku u 21. veku, posle nemačkog, najviše čuje upravo srpski jezik…
Možda je i to deo neke kosmičke ravnoteže. Ili pravde.
