Bend “Hladno pivo” je za 28 godina postojanja prošao kroz razne faze, ali jedno je jasno – jedna su od najvećih grupa u regionu i za njih su, reklo bi se, vrata svuda širom otvorena. Ipak, novi album nazvali su “Dani zatvorenih vrata”, a šta to zapravo znači pitali smo frontmena Mileta Kekina.
– Nekako mi je taj naslov došao kao krov svim tim pesmama. One su dosta različite, ali, zapravo, sve pevaju o međuljudskim odnosima. Prisiljen si da živiš sa ljudima sa kojima ćesto ne deliš iste stavove, ista mišljenja, u istoj stambenoj zgradi. Omot je baš tako koncipiran – kao zgrada sa zvonima. Ljudi se danas manje druže, zato nam se naziv “Dani zatvorenih vrata” učinio zgodan – kaže Kekin.
Za dve decenije prešli ste od alternativnog do mejnstrim benda. Kako odgovarate na kritike da ste “skrenuli s puta” izvornog pank opredeljenja?
– Nama je uvijek sadržaj bio iznad forme. Možda ćemo jednog dana tako uploviti i u džez vode ako nam se bude činilo da tako možemo bolje reći što nam je na duši. Nikad nisam slušao niti voleo bendove zbog žanra, nego zbog pesama i poruka.
Kome vi zatvarate vrata?
– Sitnim dušama i apatiji. [accordion title='”Gajba” je labudova pesma diskografskom dobu’]Koliko ste zadovoljni svojom “Gajbom”? O čemu je tu reč? – Gajba records su labuđi pev diskografskom dobu. Osnovali smo svoju izdavačku kuću i naručili ce-deove iz daleke Češke. Sad su stigli i vinili pa ko još ima gramofon neka naruči i uživa u pravoj stvari. Ko zna, možda sledeći album bude samo na vinilu. Sve u duhu povratka u bolju prošlost.[/accordion]
Pevate isključivo na maternjem jeziku, koji je to jezik, kako ga nazivate?
– Hrvatski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski, bosanski, crnogorski… Sa lingvističkog stajališta to je jedan jezik, ali ga svako može zvati kako želi. Ja se služim dosta dobro hrvatskom varijantom.
Da li si imao problema zbog izjave da je komunističku diktaturu zamenila je mafijaška demokratija kojoj je u interesu da stvara neprijatelje i zato lepo sarađuje s desnicom, crkvom i navijačima?
– Nisam. Uvek ću govoriti šta mislim, to je jedna od čari demokratije. Barem su nam tako javili na TV-u.
[accordion title=’Nije svaki panker marginalac’ open=’true’]Živeli ste u Nemačkoj, BiH i Hrvatskoj. Često ste pisali da ste se svuda osećali kao stranac. Da li vas je ta pozicija marginalca opredelila za pank? – Pozicija autsajdera je uvek dobra pozicija za bilo koju vrstu rocknrolla, ali nije preduslov. Džo Stramer je potekao iz viših društvenih slojeva, pa je ipak jedan od najveći pankera ikada. [/accordion]Pre dve godine bio si na meti zbog lažnih informacija da odlaziš iz Hrvatske. Kako si reagovao na to?
– Kombinacijom smeha i zgražavanja nad činjenicom da po forumima ima stvarno toliko ljudi koji nemaju svoj život pa se zabavljaju tuđim.
Tada si u otvorenom pismu napisao da je normalno da se ponekad osećaš kao da želiš da odeš. Da li te lagano stiže umor?
– Nisam umoran. Volim da sviram, volim muziku i dok god ću moći da se bavim muzikom ne predajem se malodušnosti.
Da li si imao problema zbog pesme “Ja nisam vaš”?
– Nisam. Reakcije na ulici su bile više pozitivne. Ima zapanjujuće puno normalnih ljudi, samo su tihi i pristojni.
https://www.youtube.com/watch?v=8JOB90BaGbs
Da li je u redu da svojim fanovima pokazujete “onu stvar” kad dođu kod vas na sajt? Koja je ideja tog dizajna?
– Nije u redu. Možda je to čak i malo nekulturno, ali nikad se nismo pravili fini. Dizajn potpisuje dizajnerski duet Šesnić-Turković, inače rade koorporacijske dosadne i politički megakorektne stvari , a ovde su mogli da daju sebi malo oduška. A to je zapravo samo jedna obična kvaka ako malo bolje pogledaš.
Da li si se umorio od buntovništva?
– Ja pesme pišem iz samoodbrane. Nema to veze s buntom.
A od piva?
– Jok. Pivo mi najduža intimna veza koju pamtim. I dalje me oduševljava kao prvog dana naše veze. Samo što sad pijem manje i kvalitetnije.
Zar stvarno nije sve tako sivo?
– Nije sve tako sivo samo treba pažljivo birati društvo i izbegavati negativne vibracije. Ako uspete – javite i meni kako.
Imaš li utisak da ste nešto uspeli da promenite, pomerite napred…?
– Pa iskreno nemam neki osjećaj da se nešto pomiče unapred, pre bih rekao da ide unazad.
A klinci? Može li nihov bes nešto da promeni?
– Ne osećam ja neki bes. Pre mislim da su apatični. Ali, ako su besni onda to baš i ne znaju da artikulišu. [accordion title=’Dosadno je odlično’]Kojom melodijom Vam zvoni mobilni telefon? – Najdosadnijom mogućom melodijom, jer sam shvatio da su mi se najdraže melodije zgadile kad sam počeo da ih korizim kao rington. [/accordion]
Dokle mislite ovako, i ima li ko da vas nasledi?
– Još ne razmišljam o ostavinskoj raspravi ali ima dobrih bendova u regiji. Meni se sviđaju Repetitor i Mort
Čini se da imate energije za tri koncerta zaredom. Kako održavate formu? Teretana, ili…
– Teretana je leglo narcisoidnih. Više volim da trčim.
Devojke vam na binu bacaju brushaltere, da li ih sakupljate za kolekciju i možda humanitarnu aukciju?
– Humanitarna aukcija uopće ne zvuči ko loša ideja. Šalu na stranu, nikad se nismo furali na seksipil inače ne bi nosili bermude na bini. Bolje je naravno kad doleti brushalter od flaše…
M. Badjuk/Headliner.rs
