Zagrebački bend Hladno pivo, s legendarnim Miletom Kekinom na čelu, obeležava 30 godina postojanja. Mnogo je razloga za slavlje, kazao je Kekin u intervjuu za Dnevni avaz. Iako je davno bila 1987., kada su momci iz Hladnog piva krenuli putem Ramonesa, Clasha i Black Flaga, Kekinu se čini kao da je to bilo juče.
Hladno pivo danas je rok institucija sa osam studijskih i tri koncertna albuma, i prvom kompilacijom najvećih hitova “The greatest hits”, koju su nedavno objavili. Ova kompilacija posebna je, kako je kazao Kekin, po njihovoj saradnji s divom Josipom Lisac na pesmi “Soundtrack za život”.
– Nova/stara pesma “Soundtrack za život” je trenutno nešto najdraže što me okupira. Imao sam čak priliku da dirigujem Josipi Lisac, što je iskustvo kojim se retki mogu pohvaliti. Saradnja s Josipom krenula je, zapravo, pre deset godina, kada je ona imala koncert u Zagrebu. Tada je zvala Hladno pivo da joj gostujemo, što nas je sve iznenadilo jer se nismo poznavali. Izveli smo s njom jednu pesmu i deset godina kasnije, kada smo snimali kompilaciju, mi smo nju pozvali. Podsetili smo je na taj događaj prije deset godina i odmah se setila i odazvala našem pozivu – ispričao je Kekin.
Kako gledate na 30 godina postojanja benda?
– Najviše me plaši ta brzina kojom vreme ide. Čini mi se kao da smo se nedavno našli i krenuli da sviramo. Nekih se stvari vrlo jasno sećam, kao na primer kada smo snimali prvi album, baš sam ga preslušavao u autu neki dan. Znam da smo se s nekih koncerata vraćali, a da nismo ništa odsvirali, jer predgrupa nije htela da nam pozajmi činele i bubanj. Nekih događaja se jasno sećam i ne mogu da vjerujem da od toga ima čak trideset godina.
[infobox title=’Strastvena Josipa Lisac’]
Josipa Lisac bila je krajnje nekomplikovana, unela je sebe u pesmu i vrlo je jednostavna, normalna i draga koleginnica koja je pokazala više entuzijazma, žara i strasti nego mnogo mlađe od nje i to mi je super. Žena je vrlo strastvena u onome što radi i tim vrlo lako zarazi celi studio, super je raditi s takvom osobom. Unese u posao ne samo sjajnu vokalnu virtuoznost nego i strast, jer bez strasti nema ni muzike – kaže Kekin. [/infobox]
Pratite li društvenu situaciju i dešavanja u regionu?
– Naravno, ali pokušavam svoju decu da zaštitim od toga koliko je to moguće i objasnim im da je trenutno 2017. i da za godinu slede samovozeći automobili, da će se industrija koju poznajemo promeniti, da će mnoga radna mesta nestati, da živimo u svetu koji se tehnološki razvija velikom brzinom i da se tome okrenemo, da što manje budu zaraženi tim virusom netrpeljivosti, mržnje, zločina i svega toga što nas prati od devedesetih pa do danas. Imam osećaj kao da je 1992, kao da smo se vremeplovom vratili u najmračnije razdoblje devedesetih i, iskreno rečeno, zlo mi je više od toga. Nisam čovek koji voli da se puno vraća unazad.
HL/Izvor: Dnevni avaz
