– Uvek je poseban osećaj praviti koncerte na mestima koja se razlikuju od ostalih. To mi daje priliku da prikupim nove, lepe uspomene i počastvovana sam što sam pozvana na takva mesta. To je takođe obično prilika da pokažem svoju umetnost ljudima koji toga nisu nužno svesni, ali su tu zbog samog događaja – kaže pevačica Tarja Turunen koja će održati koncert na festivalu “Vila” 4. juna, u okviru programskog luka “Heroine” Evropske prestonice kulture koji je posvećen ženskom stvaralaštvu.
Tarja Turunen je finska pevačica, najpoznatija kao bivša pevačica finske metal grupe Nightwish. Kombinacija Tarjinog soprano vokala i metal muzike veoma brzo joj je donela svetsku popularnost. Sa grupom Nightwish, Tarja je objavila pet albuma, a od početka solo karijere u svoju diskografiju ubraja ih ukupno devet, od kojih su dva božićni albumi a jedan je album klasične muzike.
Ne nastupate prvi put Srbiji, kakvo vas osećanje i iskustvo vezuje za publiku ovde?
– Svirala sam samostalno i na festivalima u Srbiji. Publika me je uvek primala otvorenog srca. Poslednji put 2019. sećam se da je vreme bilo strašno olujno i da su mnogi drugi bendovi na festivalu morali da otkažu svoje nastupe, ali moj se srećom održao. Bez obzira na kišu, ljudi su bili srećni i njihali su se u ritmu tokom celog nastupa. Bilo je veličanstveno. Volim svoje srpske fanove.
[accordion title=’Festival “Vila”‘]
Pored Tarje Turunen, festival „Vila“, prvi takav u Vrdniku, na Fruškoj gori od 3. do 5. juna okupiće još sjajnih imena poput glumice Anice Dobre, novinarke Nataše Miljković, muzičarki Kaliopi, Natali Dizdar, Amire Medunjanin, violinistkinje Simon Lamsma i violistkinje Tabea Zimmermann, a posetice čekaju i predstave, filmovi na otvorenom, poezija, gastrokultura kao i programi za najmlađe. Više o festivalu možete pronaći na sajtu novisad2022.rs[/accordion]
Festival “Vila” održava se u okviru programskog luka “Heroine” Evropske prestonice kulture, koji promoviše žensko stvaralaštvo na najrazličitije načine tokom gotovo mesec dana, sa idejom da se razbiju stereotipi koji nažalost i dalje postoje o ženama uopšte. Koliko je važno baviti se takvim temama kroz umetnost?
– Umetnost predstavlja slobodu uopšte i verujem u ravnopravnost polova. Rušila sam granice u muzičkoj industriji u kojoj dominiraju muškarci oduvek i pratila put koji sam želela da idem uprkos činjenici da mi kao ženi nije uvek bilo lako. U svojim pesmama mnogo govorim o snovima i podstičem ljude da se bore za njih. Smatram da je veoma važno da dok mi umetnici izražavamo sebe u svojoj umetnosti, naši sledbenici mogu da se osećaju osnaženo i da pronađu olakšanje uma kroz naš rad. Ove teme su važne.
Ko su vaše heroine?
– Moja majka, svi moji učitelji pevanja i sve žene u metal muzici.
Slobodno možemo reći da ste heroina metal muzike, ali i hrabrog kombinovanja tog muzičkog žanra sa klasičnom muzikom. Kakvi su izazovi bili u vašoj karijeri i šta vam je bilo najteže?
– Bilo je teško pronaći savršen način da koristim svoj glas sa metal muzikom, pošto sam počela da razvijam svoj glas lirski pre nego što sam počela da pevam sa bendom. Bilo mi je potrebno mnogo godina da se osećam prijatno u studiju, kao i tokom nastupa sa bendom. Nisam imala nijednog vokalnog trenera koji bi mi pomagao da pevam metal, ali umesto toga, nastavila sam da studiram klasično pevanje. Više sam razumela lirsko pevanje, počela sam bolje da razumem svoj instrument. Nakon što se karijera sa bendom iznenada završila, morala sam da pronađem svoj način da pravim muziku. To je za mene bio veliki izazov i trebalo mi je vremena da izgradim poverenje u ljude sa kojima sam počela da radim. Trebalo je da rastem kao ličnost i da dam vremena sebi da pronađem svoj umetnički glas.
Sa kakvim ste se sve predrasudama i stereotipima susretali tokom karijere?
– Nikada se nisam uklapala u jednu kategoriju muzike kao umetnik i ne volim da me ukalupljuju. Ozbiljno sam radila i u okviru klasične i rok muzike i to se očigledno nije uvek razumelo. Nema previše žena koje rade upravo ono što ja radim. Nije lako biti drugačiji, ali to je upravo ono što želim. Biti drugačiji i praviti razliku. Ljudi generalno vole stvari koje je lako razumeti, stvari koje ne zahtevaju objašnjenje. Od mene se tražilo da biram između klasične i metal muzike koliko se sećam, samo zato što ljudi ne razumeju da je moguće raditi i jedno i drugo. Ne mogu da biram, jer volim da radim sa oba muzička stila. Uvek kažem da su muzika emocije i možete se svađati samo oko ukusa, kao što je hrana na primer. Znam da svojom muzikom izazivam slušaoce, ali verujem u emocije.
Šta biste istakli kao najveći uspeh u svom dosadašnjem radu, ali i životu generalno?
– Uspela sam da stvorim harmoniju u svojoj karijeri između klasične i rok muzike i time sam bila primer koji pokazuje da sam sve to uradila sa mnogo rada, punog srca i iskrenosti. U mom privatnom životu moje najveće dostignuće je moja ćerka. Ona je divna, entuzijastična i bistra mlada devojka.
Postoji li nešto što još uvek niste postigli u vašoj impozantnoj karijeri, a želja vam je?
– Volela bih da dam svoj glas nekom liku u filmu ili da komponujem celu filmsku muziku.
Kakva je pozicija metal muzike danas u odnosu na početak vaše karijere i da li imate utisak da ste i vi možda bili podstrek mnogim devojčicama da hrabro krenu vašim putem?
– Nakon što je nekoliko metal bendova u mojoj domovini počelo da postiže međunarodni uspeh, uključujući Nightwish kada sam ja bila u bendu, metal je tamo postao mejnstrim muzika. Nije bilo previše devojaka na sceni kada sam počela da pevam metal. Uvek sam bila okružena momcima kao jedina devojka i viđena sam kao neka čudna žena koja peva operskim vokalom. U to vreme to nije bila uobičajena stvar. Danas možete pronaći nekoliko metal bendova koji koriste operske vokale, a takođe postoji mnogo više ženskih metal bendova nego ranije. Ovo je sigurno dobra stvar. Poznajem dosta devojaka koje su počele da pevaju klasičnu muziku ili su izgradile karijeru u metal bendu zbog inspiracije mojim radom. Naravno, osećam se veoma počašćeno i želim da budem primer tim devojkama.
Koga Tarja sluša u privatnom životu?
– Slušam različite muzičke stilove, od metala do opuštajuće muzike za meditaciju. Zaista zavisi od mog raspoloženja, mesta i doba dana kakvu muziku želim da slušam. Ako vozim auto, obično slušam rok i nešto što me drži na putu, ali kada želim da se opustim i iskuliram posle dugog dana, slušam smirujuću klasičnu muziku ili filmsku muziku.
