Matija Dedić će na Beogradskom džez festivalu 30. oktobra u Sava centru predstaviti svoj internacionalni džez projekat “Three sides of jazz”.
Akcenat će biti na materijalu s Matijinog aktuelnog albuma “Dedicated“, a sa njim nastupaju bubnjar Džin Džekson (SAD) i kontrabsista Joris Tepe (Holandija), dok će mu se kao specijalni gost iz Srbije pridružiti pijanista Vasil Hadžimanov.
Projekat kojim se predstavljate na Beogradskom džez festivalu zove se “Three sides of jazz”. Koje su to tri strane džeza?
– Tačnije, ovde se ne radi o tri strane džeza nego o apsolutno meni lično najbližoj vrsti muzičkog izražaja u kojoj mogu da dam najviše, a to su solo nastup i nastup u triju. Jednako me raduje i nastup sa Vasilom naravno.
Šta je za Vas džez?
– Za mene je džez odbrambena disciplina, to jest pokušaj savladavanja veštine sa kojom ću lakše prolaziti kroz život i njegove uspone i padove.
Na koji način mislite da bi se mogao približiti nekoj novoj publici? I da li uopšte treba?
– Zašto bi mlade na nešto uopše prisiljavali ako nemaju sklonost prema takvoj muzici? Morali bi tako puno da podilazimo, komercijalizujemo se… A to zaista sve zajedno nema smisla. Skrenuli bi sa svog puta u koji verujemo.
Kako biste opisali album “Dedicated”?
– “Dedicated “je odraz mojeg trenutnog stanja. Laganog smirivanja i povratka komotnijem pristupu.
Šta je ono što pokušavate da dostignete u muzici?
– Pokušavam kad legnem u krevet nakon svega, da budem zadovoljan sam sa sobom, sa onime što sam odsvirao te večeri. Ako je i reakcija publike bila iole slična mojem raspoloženju, to jest ako sam nekako uspeo da je makar u nekim segmentima dotaknem svojim pokušajima da im prenesem moje emocije i razmišljanja, onda nema veće sreće.
Šta za Vas lično znači album “Matija svira Arsena”?
– Upravo je taj album ono što mi se napokon desilo, nadovezujući se nekako na pređašnji odgovor. Srećan sam ja, publika još više, a čak je i poslovni uspeh neuporedivo veći od svega što sam ranijih godina radio ili pokušavao.
Izvor: Noizz.rs
