Beograd, sveže i prijatne septembarske večeri 2021. godine. Ima neke čari u tom beogradskom septembru, nekog posebnog osećaja u vazduhu koji je zapravo rečima nemoguće opisati, to jednostavno morate osetiti. Dani su sunčani, puni boja, večeri ugodne, a mesec i zvezde kristalno sjajni, jasni i kao nadomak ruke…
I u takvoj jednoj večeri, u tom i takvom, posebnom, septembarskom Beogradu za sve one koji su bili dovoljno promišljeni, oprezni zbog korone i uz sve mere zaštite spremni na još jedan doživljaj pod otvorenim nebom, uz taj mesec i zvezde, željni Muzike kao leka, kao energetskog inputa, kao doživljaja i vere, nade, želje u nova jutra i bolje sutra – za njih se sinoć dogodila Magija. Dvostruka Magija, ali otom potom…
Tašmajdan je istinska znamenitost Beograda. Oduvek bio… i na našu veliku sreću – biće to još dugo. Muzika kojom vibrira ovaj otvoreni koncertni prostor jednostavno je drugačija, delotvornija, intenzivnija…i niko ne odlazi ravnodušan. Štaviše, ukoliko ste željni boosta koji ima efekat botoksa, idealnog treninga ili jedne odlične i delotvorne terapije za dušu – preporučuje se doza Muzike na Tašmajdanu.
Ta muzička sila su u subotu, 18. septembra bili – virovitičko/zagrebačka rok grupa Vatra (čiji naziv odgovara njihovom muzičkom izrazu i delovanju na sceni) i voljeni muzički Umetnik – Massimo Savić. I dogodila se magija, muzička magija koju su imali sreće da dožive svi oni koji su za Taš u ne tako velikom broju (jer korona nas zaista ne štedi) prisustvovali jednom besprekornom koncertu. Ili bolje rečeno – snažnom muzičkom doživljaju.
A šta je zapravo potrebno da bi neki koncert ostavio utisak, te i trag? Vrhunsko izvođenje, bez pogovora. Komunikacija sa publikom koja fomira nevidljivi snop dvosmerne energetske razmene. Muzička produkcija u kojoj je svaki ton kristalno jasan, muzička boja zaokružena i kompaktna, a zvuk takav da se u svakom kutku otvorenog prostora može upiti i momentalno uticati na lučenje seratonina. I svojevrsni – storytelling, muzičko pripovedanje od prve do poslednje note sa kojim se poistovećujemo, koje nas tera na razmišljanje, aktivira emocije kao lavinu i izmešta iz vremena i prostora. Oni dovojno mudri da to znaju, sinoć su na Tašmajdanu dobili sve čemu su svojim dolaskom i težili.
Biti predgrupa takvom muzičkom Meštru kakav je Massimo je izazov za sebe. Beogradska publika vrlo dobro poznaje Massimove kriterijume i to je nagradila svojim ranijim dolaskom na koncert i time zaista ispoštovala kako bend Vatra, tako i Massimovu odluku da ove upečatljive muzičare predstavi u punom sjaju. I tako su svi prisutni dobili još jednu privileguju. Privilegiju da kroz samo pet pesama (premalo!) dožive takav muzički input koji ostavlja bez teksta.
Naime, domaćoj publici nedovoljno poznati bend Vatra (videti Headliner rubriku “Lica iza muzike”) koji predvodi harizmatični Ivan Dečak raskošnog vokala i autorskog dara, predstavio se publici hitovima “Tremolo”, “Gorim”, “Sva naša ljeta”, “Vidi kako se smiješ” i svojom ličnom kartom – numerom “Tango”. Mada prvi put na velikoj sceni na našem prostoru, delovali su sigurno, željni osvajanja pažnje i opravdano zahtevni u pogledu povratne reakcije.
Publika koja je naviknuta na Massimov decentni, odmereni, fokusiran muzički temperament kao da nije bila dovoljno pripremljena za ono što je doživela od rokerske Vatre – reakcija je bila nenamerno odmerena, ali osmesi na licima govorili su “hej, pa ovo je baš baš dobro”!
Do poslednje numere, antologijskog regionalnog hita “Tango” – publika je itekako odreagovala, Ivan Dečak se svojski potrudio da to tako i bude, što nesputanom direktnom komunikacijom, što kroz samu muziku celog benda.
Muzika benda Vatra zvuči kao da ste na koncertu jednog svetskog benda poput Kings of Leon, Imagine Dragons, OneRepublic… a tekstovi vas vraćaju u zlatnu eru EKV-a kada je podjednako bilo važno slušati muziku i upijati poruku koju nose stihovi. Znao je Massimo koga zove da nagradi svoju publiku na Tašmajdanu.
Ostavili su nas u čudu i obećali celovečernji koncert do kraja godine. Držimo Vatru za reč, oni su muzikalni i virutozni: Ivan Dečak (vokal), Robert Kelemen (el. gitara), Mario Robert Kasumović (bubnjevi), Mihael Kurjančić (klavijature) i Mario Radan (bas gitara).
Svetla na pozornici su se na tren ugasila. Mesec i zvezde preuzeli. Kroz samo nekoliko minuta na sceni se pojavljuju Massimovi muzički Vitezovi… i već na prve taktove pesme “Indija” publika se izmešta u paralelni Univerzum. I na scenu stupa ON – jednostavan, sveden, kao i uvek besprekorno stilizovan, dečačkog osmeha i čvrstog stava. I usledio je talas ljudske topline, iskrene radosti zbog još jednog, tako važnog susreta sa svojom publikom, na tako posebnom mestu. Uz reči “…uopšte nije važno što tribine nisu pune, važno je da smo mi ovde jedni za druge” bilo je jasno koliko veličina počiva na – jednostavnosti i iskrenosti.
I kroz pesmu “Indija”, od prvog takta potpuno predan, Massimo ističe one koji kako sam kaže predstavljaju najbolje muzičare Hrvatske, a mi dodajemo i regiona – ljude sa kojima diše kao jedan. I prvog među jednakima – izuzetnog bubnjara Marka Matoševića. Na samom početku nastupa, Massimo publici predstavlja i aktuelni singl “Putujemo i kada stojimo” vešto kombinujući našoj publici nedovoljno poznatu pesmu sa jakom porukom sa starim hitovima, pri čemu užitak ni jednog trenutka zapravo ne prestaje, štaviše. Predstavljajući čoveka koji je “i glas i bas” Alena Svetopetrića, Massimo nas vraća kroz vreme u zlatno doba osamdesetih antologijskim hitom “Sjaj u tami”.
O značaju saradnje sa kolegama iz koje nastaju dueti za sva vremena Massimo nam je pripovedao kroz jednu od najlepših balada “Odjednom ti….” (u originalu duet sa sastavom Meritas). Vešt zaokret u atmosferi događa se intenzivnom “Sretan ti put” i nastavlja obradom hita grupe Azra – “Grazia” koja publiku doslovno diže na noge i grla se više ne štede. Massimo nam predstavlja i veštog perkusionistu Borisa Popova, a uskoro i specijalnog gosta na ovom koncertu – naše gore lista (Subotica), saksofonistu Gabora Bunforda poznatijeg kao Buga, bez sumnje omiljenog pridruženog člana Massimovog benda. Umeće sviranja saksofona kroz različite žanrove, zavidna sviračka tehnika i nadasve raskošan ton izdvajaju Bugu kao vele majstora svog instrumenta i omiljenog saradnika zahvaljujući sposobnosti da se uklopi u dah svih muzičara pored sebe.
Muzički omaž Massimo daje i nekome ko je na njega ostavio neizbrisiv uticaj i trag – legendarnog Arsena Dedića čiji stihovi pesme “Da mogu” jednostavno oduzmu dah. I taman kada pomislite da je nemoguće da vas išta ponovo tako pomeri s mesta dogode se “Ne dam grijehu na tebe” i “Loše vino”, te se zavrti u glavi, ali na onaj dobar način! Massimov novi side-kick jeste neko o kome će se kod nas tek čuti u godinama koje donose. Jer rezultati gitariste i muzičkog autora Ivana Pešuta jesu sve veći, neosporni i vredni pažnje. Ovaj muzički multitasker jedan je od najboljih gitarista (o njemu ćemo posebno pisati, do tada – preporuka je sastav 9 of 3), te najtraženiji saradnik! Pešutove gitarističke solaže dale su poseban pečat sinoćnjem koncertu na Tašmajdanu.
Najavljujući duet sa Ivanom Dečakom iz benda Vatra – “Nama se nikud ne žuri” Massimo ističe da je reč i o autoru pesme koja je obeležila nemilo vreme koje nas je sve zadesilo, a mi dodajemo – delovala kao svetlo na kraju tunela. Naime, Dečak je autor Massimovog hita “Mali krug velikih ljudi” koji je zasluženo postao i deo obavezne muzičke literature za učenike 8. razreda. Posle još jedne sjajne interpretacije, Massimo na tren odlazi sa scene.
Naša pažnja se usmerava ka klavijaturisti Gojku Tomljanoviću, respektabilnom muzičaru bez kojieg nisu mogli Dino Dvornik, pa ni Josipa Lisac, a danas svoju magiju deli sa Massimom. Tu je i Bruno Urlić na violini, duša benda. Nižu se muzički biseri “Iz jednog pogleda”, “Stranac u noći”, “Suze su nam stale na put”, “Zar više nema nas”… a Massimo nežno, ali jasno i autoritativno poručuje: “Život je takav poklon od Univerzuma, koji je neopipljiv. Moramo shvatiti koliko smo sretni”.
Koncert je završen posle dva bisa i Massimovim bravuroznim izvođenjem pesme “Nisam spreman”.
I sinoć smo zaista bili srećni. Jer smo imali privilegiju da budemo savremenici takvih Muzičkih Umetnika, Superheroja našeg vremena koji pomeraju granice, gradeći mikro Univerzum u kojem su dobrodošli svi željni oplemenjivanja. Muzika će zaista spasiti Svet.
Massimo, svi muzičari, Ivane i Vatra – hvala vam i vratite nam se.
Čestitke produkciji koja je publici priredila ugođaj koji je, kako je istaknuto na Massimovoj FB stranici, učinio da: “večer ostane zapisana u onom dijelu memorije u kojem čuvate najljepše uspomene”.
Marija M. Karan za HL
