Pisac i roker Igor Marojević održao je u četvrtak u klubu Polet, u Cetinjskoj 15, završnu, četvrtu beogradsku promocija romana “Tuđine”.
U prepunoj bašti kafea osim autora su nastupili filološkinja Ana Marija Milovanović u ulozi moderatora i književna kritičarka Ana Stišović Milovanović koja je najpre objasnila zašto se blok tekstova o prozi njene aktuelne knjige “Niti istog klupka” otvara tekstovima o romanima Iva Andrića i Miloša Crnjanskog a završava opsežnim prikazom aktuelne Marojevićeve knjige. Stišović se obazrela i na mesto koje “Tuđine” zauzimaju u autorovom “Beogradskom petoknjižju” koje čine i romani “Dvadeset i četiri zida”, “Parter” i “Prave Beograđanke”, kao i zbirka priča “Beograđanke”.
U odgovorima na pitanja Milovanovićeve i Stišović Milovanovićeve, Marojević se, osim na uobičajeno pominjani set motiva vezan za njegovu neformalnu pentalogiju, osvrnuo i na rastuću hiperprodukciju romana u srpskoj književnosti, primetivši duhovito i ironično i razgalivši publiku koja ga je povremeno prekidala smehom i aplauzima:
– Književna reč je sve nejakija ali ima i pozitivnih aspekata slabljenja i raslabljivanja književne reči do svojevrsne paraknjiževne, paramilitarne i paravojne književne reči. Ima tu sve više paravojnih književnih snaga. To je dobro zato što je posledica demokratizacije i pluralizacije. Stih ‘poeziju će pisati svi’ je napisao Branko Miljković. Ovde ljudi masovno više pišu nego što čitaju. To je jednako zdravo kao odlasci u teretanu na prazan stomak, poželjno našte srce. Znači, književna reč je s jedne strane sve slabija a s druge, ima je sve više, književnost je na svu sreću najjeftinija umetnost, za pisanje je dovoljan jeftin laptop ili desktop. Prosto, za muziku morate imati instrumente kao što morate kupiti štafelaj, platno i boje ako ćete se baviti slikarstvom, dok književnost jeftinoćom uvlači sve one dokonjake, kreativne ali i nekreativne te književna reč treba da nastavi ovako. Brojka domaćih romana raste od 1995. kada je dobio NIN-ovu nagradu Vladimir Arsenijević u produkciji od četrdesetak naslova iz 1994. On je dao ogromno ohrabrenje svima onima koji su želeli da pišu a nisu imali hrabrosti. On je u tom smislu najznačajniji domaći autor. Od tada rapidno raste broj domaćih romana, već naredne godine ih je bilo oko 150, pa ih je bilo oko 180. Prošle godine je domaćih romana bilo više od 200, a nadam se da će ih biti i 300 i nadam se da će ih biti i hiljadu, tako da je odgovor na Miljkovićev stih: ‘Prozu će pisati baš svi'”.
Marojević je potom najavio svoju sledeću knjigu, “Roman o pijanstvima” koji bi u izdanju Lagune trebalo da bude objavljen pre ovogodišnjeg Sajma knjiga.
Promocija u Poletu je održana pod naslovom “Tuđine: konačna fiesta”. Atmosferi fešte su doprineli šampanjac i razblažena sangrija, baloni sa odštampanim naslovom promovisanog romana i autorov izbor španske pop alternativne muzike koji se čuo pre i posle književne večeri, kada je Marojević potpisao sve dostupne primerke knjiga koje je izvrsno raspoložena publika razgrabila.
Neformalna Marojevićeva regionalna turneja povodom njegove aktuelne knjige biće završena ukupno dvanaestom promocijom “Tuđina” koja će biti upriličena 27. jula, u Petrovcu u Crnoj Gori.
POGLEDAJTE KAKO JE BILO U POLETU:
