Čuveni kuvar i televizijski autor Entoni Burden oduzeo je sebi život u 61. godini , juna 2018. godine. Za sobom je ostavio ne samo značajna dela, već i veliku tugu i prazninu u čitavoj televizijskoj, šoubiz i kulturnoj zajednici.
Jedan od onih koji je imao priliku da sa Burdenom sarađuje i bude blizak prijatelj, bio je i američki rok muzičar Mark Lanegan, jedan od pionira grandža sa bendom Screaming Trees, a kasnije dugogodišnji član benda Queens of the Stone Age i predvodnik nekolicine svojih sastava.
Njih dvojica su se upoznali 2013. kada je Lanegan pozvan da radi muziku za Burdenovu emisiju “Nepoznati predeli”. Ali, kako muzičar kaže, njihova veza je posredno uspostavljena još ranije.
– Kada je Toni umro, moje srce je bilo slomljeno. Mnogo toga sam voleo kod njega. Njegovu očiglednu ljubav prema životu i ljudima. Njegovu veliku volju da uradi sve što je pred njim. Bio je ultra-harizmatičan na televiziji, u svom pisanju, i uživo, ali totalno prizeman sa svima koje bi upoznao. Bio sam njegov fan godinama pre nego što smo se upoznali. Delovao mi je kao neko s kim bi bilo sjajno provoditi vreme. Tako je i bilo – započinje Lanegan svoju ispovest za list Guardian.
– Prvi put sam naleteo na Tonija kad sam gledao njegove emisije na Travel Channelu. Potom sam dobio “Poverljivo iz Kuhinje” (bestseler iz 2000. o radu u njujorškim kuhinjama) i oduševio se. Par godina kasnije, on je čuo za Queens of the Stone Age, premda sam u tom trenutku već napustio bend. Momci su čuli da je on u gradu, pozvali su ga na koncert, i pokidali su. Imao je sjajan smisao za humor. Pozvao ih je da sviraju božićne pesme u božićnim džemperima u njegovoj emisiji. Nakon toga, Džoš Houm je upoznao Tonija sa mojom muzikom. Čuo sam da joj je posvetio dosta vremena. što me je ispunilo velikim zadovoljstvom – nastavio je muzičar priču o upoznavanju.
– Onda je pitao mene i Džoša da napišemo temu za njegovu novu emisiju “Nepoznati predeli” (Parts Unknown) koja je startovala 2013. godine. Naš prvi kontakt je bio preko telefona: bio je veoma srdačan i zabavan. Dok je opisao u opštim crtama ono što je želeo, rekao je – ‘Mark, želim da budem kao Džoi Ramon koji svira What a wonderful world!’. Već sam počeo da skiciram u glavi. Pomislio sam da će to biti veoma teško, ali zahvaljući Toniju bilo je lako – priča Lanegan.
U to vreme su postali i bliski prijatelji, iako su se uglavnom samo dopisivali, jer su obojica bili prezauzeti stalnim putovanjima. Lanegan je naročito istakao Bordejnov značaj za njegov rad na knjizi stihova i pratećih komentara “I’m a wolf”, objavljenoj 2017. godine:
– Bio sam nesiguran, jer ništa slično do tad nisam radio. Ali on je bio veoma uzbuđen kada je pročitao to što sam napisao, i sve vreme me je ohrabrivao da napišem pravu knjigu. Nikada to nisam hteo da uradim – to mi je bilo poput penjanja na Mont Everest – ali oduvao me je njegov entuzijazam, pa sam počeo da radim na tome. Slao sam mu poglavlja pre nego mom uredniku, a on mi je odgovarao sugestijama i komentarima. Bio je takva osoba – uvek darežljiv, pun podrške za ljude.
Lanegan se osvrnuo i na ono o čemu su mnogi tek kasnije zaključili:
– Nisam imao pojma šta se krije iza svega toga. Odgledao sam epizodu Nepoznatih predela o Sijetlu, po prvi put. Epizodu koja je nastala negde u vreme kad smo se upoznali. I tu imate završni kadar u kome on sedi u baru, sluša jednu od mojih pesama… Kroz naknadno gledanje, možete videti da mu se bol ocrtava na licu. Nikada mi nije palo na pamet da bi neko poput njega mogao da bude tako nesrećan. Razmišljao sam o tome kako je biti na njegovom mestu, putovati toliko… Znam koliko može da bude teško i samotno.
– Toni je bio vedar. Veoma važan glas u prilog značaja istraživanja različitih kultura širom sveta. Neko poput njega nam je sada zaista potreban, naročito u zemlji gde naš raspad od predsednika pokušava da oblati ljude drugih rasa i potpali plamen neznanja. Potrebno nam je više ljudi poput Tonija. On je ovaj svet činio lepšim mestom” –zaključio je Mark Lanegan u svojom dirljivom sećanju na Burdena.
HL/Izvor: espreso.rs/theguardian.com
