Bez ikakve sumnje jedan od najautentičnijih rok bendova sa ovih prostora, Bjesovi, zagrmeće u subotu, 18. oktobra od 21 čas u srcu Beograda – u kultnoj sali Amerikana Doma omladine.
Neukrotiva sila Bjesova uzdići će te večeri Beograd u epicentar sirove emocije, moćne energije i nepatvorene istine – one što udara pravo u dušu. A ako postoji bend koji ume da prizove sve to, to su Bjesovi.
Uoči tog koncerta razgovarali smo sa Zoranom Marinkovićem Marinkom, čovekom koji je ne samo spiritus movens sjajnog benda, već i neka vrste srpskog rok mesije koji budi ono najbuntovnije, ali i najbolje u nama.
Vaša muzika uvek je zvučala kao borba između tame i svetla. Da li se čovek ikada zaista pomiri sa sopstvenim “bjesovima”, ili ih samo nauči da kontroliše?
– Ja sam se pomirio sa svojim manama. Kontrolišem ih kako kad…
Kada pogledaš unazad, šta misliš – da li su najveće pesme Bjesova nastale iz bola, besa, mira ili vere?
– Od svega pomalo, a od trećeg albuma i iz vere…
Otkrivamo najluđe anegdote Bjesova uoči koncerta 18. oktobra u Amerikani
Najluđe anegdote Bjesova (2. deo): Uvertira za subotnji nastup u Amerikani
“Sve što je sveto, mora da boli”. Da li i danas veruješ u tu vrstu svetosti – onu koja dolazi kroz patnju?
– To je od čoveka do čoveka…
Bjesovi su preživeli mnogo faza – muzičkih, duhovnih, ljudskih. Da li je bend više ogledalo tebe, ili si ti ogledalo benda?
– U bend sam se najviše ugradio ja, ali i ostali imaju svoju ugradnju…
U tvojoj lirici ima mnogo religijskih motiva, ali i sumnje. Šta je danas tvoja “vera” – u Boga, u muziku, u čoveka, ili u nemir koji pokreće sve to?
– Danas je moja vera i u Boga, i u muziku, i u čoveka, i u nemir koji pokreće sve to…
U vremenu kad je sve instant i površno, Bjesovi deluju kao relikt epohe u kojoj je dubina bila vrlina. Da li ti to smeta, ili te baš ta izdvojenost održava autentičnim?
– Ne, vrlo često osećam se prevaziđeno…
Ako bi morao da izabereš jednu pesmu Bjesova kao epitaf ili poruku budućim generacijama, koja bi to bila – i zašto baš ta?
– “Bolje Ti” jer ona sadrži sve ostale pesme u sebi…
Koliko je danas teško biti iskren u muzici. Ne u smislu tekstova, nego u načinu na koji čovek stoji iza svake reči koju peva?
– Iskrenost je lekovita, ali samo ako ste u pravu. U tom smislu iskrenost na mojoj top listi pozitivnih osobina nije na prvom mestu, nego je to istinitost…
Rekao si jednom da “muzika nije beg, nego suočavanje”. Sa čim se trenutno suočavaš kroz pesme koje još nisu objavljene?
– Pesme koje još nisu objavljene, nisu nove, doputovale su iz prošlosti i plod su nekih prošlih razmišljanja…
Kada bi sutra sve nestalo – bend, publika, pozornica – šta bi ostalo od Bjesova u tebi?
– Ne znam, videćemo…
Da li si danas spreman da pričaš o tome šta se zaista dogodilo tog 26. avgusta 2023. kada si, na sreću ne zadugo, odlučio da Bjesovi prestanu sa radom?
– Nesporazum u bendu koji mi je, previše da bi to bilo slučajno, ličio na situaciju pred prvi raspad Bjesova…
Ako neko18. oktobra prvi put dođe na Bjesove u Dom omladine, sa kakvim osećajem će izaći posle dva ili dva i po sata?
– Nemam pojma…
Da li si čuo verziju “Bolje ti” koju je izveo dečiji hor “Zahumlje” u Nikšiću i kako ti se dopada?
– Dirljivo…
Šta ćeš biti kad porasteš?
– Već sam porastao…
Cheers!
Živeli!
A.S.I. za HL
