Oni nam pričaju zanimljive muzičke priče.
Oni ostavljaju trag.
Oni imaju svoj statement.
Neki su muzičke nade.
Neki su muzički uzori.
Oni su – Headlineri Muzičke Industrije.
A ovo su njihova lica iza muzike..
Izazov je pisati o nekome kojeg šira publika možda i ne poznaje dovoljno. No, kada neko ima zanimljiv (čak interdisciplinarni!) pristup muzici, kada je inteligentan, promišljen, a i intuitivan, predan, autentičan, inovativan, poštovan i cenjen među kolegama, kreativan, virtuozan, kao i višestruko nagrađivan – onda itekako vredi skrenuti pažnju.
Predstavljamo vam jednog od najtalentovanijih muzičkih multitaskera regiona, vrsnog gitaristu, pouzdanog i omiljenog studijskog muzičara, besprekornog live-performera, aranžera, vrhunskog producenta, poštovanog mentora – Lice iza Muzike: Ivan Pešut.
Na pitanje koji je njegov muzički identitet, ko je on zapravo, šarmantni, sofisticirani, naizgled skromni, no iskričav muzičar poreklom iz Rijeke, odgovara:
– Čovek koji sedne za instrument – i svira. Jedino tako doživljavam šta/ko sam zapravo ja. Tako je krenulo i nikad nije prestalo biti tako. Ostalo se samo naslojavalo na to… sve (muzičke) priče su neki paralelni koloseci, a suština je bez pretenzije i namere uzeti instrument i – svirati.
I zaista, njegovo sviračko umeće je neosporno. Ovaj samouki gitarista nije bio wunderkind koji je gitaru zasvirao u trećoj ili petoj godini, nije išao u muzičku školu… jednostavno, kao klinac neospornog talenta sa trinaest godina od svog oca u ruke je uzeo gitaru – i tu je ostala.
Predanost instrumentu, upornost i rad, smisao za suštinsko razumevanje muzike, lucidnost i inventivnost definisali su ono što je Ivan Pešut danas.
I mada je muzika njegova suština, kao diplomirani informatičar i filolog/germanista (nemački jezik) svoj muzički stav gradi spajajući naizgled nespojive univerzume. U ovom kontekstu Pešut ističe da su i informatika i jezik i muzika – svojevrsni sistemi i da “… svaki sistem ima pravila i ograničenja, a sve se može ovezati. Ne mogu komponovati, a da nemam u vidu sve što sam kroz život naučio, prošao, doživeo…. niti jedan razgovor se ne dešava bez pređašnjih znanja i iskustva. Sve je prožeto, samo što mnogi ne uzimaju to svakodnevno u obzir”.
[accordion title=’Marija M. Karan’]
Marija M. Karan – Music & Masmedia Multitasker nekadašnji je muzički urednik nacionalnog komercijalnog radija Roadstar (Hit music fm), radijski autor i voditelj, voice-over, muzički PR, koncertni promoter, urednik i organizator programa u Muzičkoj omladini Beograd. Školovani je muzički i masmedijski kritičar. Završila je muzičku školu”Josip Slavenski”, diplomirala etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti, a doktorske studije finalizovala je na odseku Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bila je muzički i odgovorni urednik na radiju, a glas je, osim sjajnim radio emisijama, pozajmjivala i za brojne reklame. Kao novinar napisala je mnoge britke tekstove, posebno na muzičke teme, a kao PR sarađivala je sa nekim od najtalentovanijih muzičara sa ovih prostora. Od samog starta portala Headliner.rs na našoj je strani.
Tokom 2019. godine Marija je stekla titulu doktora nauka iz oblasti teorije umetnosti i medija na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavljuje naučne radove iz oblasti teorije umetnosti i medija i učestvuje na domaćim i međunarodnim skupovima i konferencijama.
Svoje iskustvo stečeno u praksi, nadograđeno kredibilitetom doktora nauka iz oblasti teorije medija, a u kontekstu muzike, Marija prenosi svoje znanje studentima osnovnih, master i doktorskih akademskjih studija u okviru predmeta “Muzika i Mediji“ i “Menadžment medija i muzičke produkcije“ na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao i na predmetu “Uvod u teoriju medija“ na Interdisciplinardnim master akademskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.[/accordion]
Autorska instrumentalna muzika Ivana Pešuta eklektična je i upečatljiva. Bilo da slušate njegov instrumentalni prvenac “Timeline“ ili “9OF3“ trio album koji potpisuje sa izvrsnim kolegama Brunom Kovačićem i Miroslavom Lesićem reč je o muzici koja se aktivno sluša, koja skreće pažnju i uz koju se uživa.
I mada se u ovom segmentu svog bavljenja muzikom odlučio za nekomercijalni žanr, Pešutov pristup stvaralačkom procesu otkriva da je reč o muzičaru koji se vodi intuicijom i nesputanom kreativnom snagom.
Veoma ceni timski rad, no kada komponuje negde je na pola puta između muzičkog egocentrika i empate:
– Kada je reč o mojoj autorskoj muzici, gde slažem zvučne boje, kada neko svira po deonicama ja znam koja je to “lego kockica“ i gde treba da uklopi, dok onaj koji svira to čuje tek kada je cela kompozicija gotova. Tada čak iako je nekome nešto čudno, dokle god je to moguće izvesti – nemam želju da menjam. Ako sam ja zadovoljan zadržavam to pravo – jer želim da tako zvuči. Ne pitam za tuđe mišljenje dok autorska muzika nije u potpunosti gotova. Empata može da se probudi samo u mastering fazi. Ukoliko neko čije mišljenje zaista cenim ima argumenata kako da se poboljša – uvažavam, ali sama kompozicija se u osnovi ne menja i po tome jesam muzički egocentrik, no ne isključujem empatu u sebi. Kad je reč o pop glazbi, tu sam mnogo prilagodljiviji.
Inspiraciju za svoju muziku Ivan Pešut nalazi u popularnim i umetničkim žanrovim svih stilova i vremenskih dekada.
Smatra da je muzika jedinstveno tkanje, te ističe da kvalitetna crossover muzika podrazumeva da se mogu koristiti fraze iz različitih žanrova ukoliko su vešto prilagođene odabranom, žanrovski dominantnom melodijskom i harmonskom toku: ” … taj izlet od par sekundi jako znači i za kreatora muzike jer se dobija dinamizam. Poenta je koristiti nešto što je bio muzički uticaj, fraze koje se dobro poznaju… poenta je stvoriti eksperiment, slučajan ili nameran, no dobro uklopljen u kompoziciju“.
A samo oni muzički “načitani“, “naslušani“ i muzički inteligentni mogu i umeju da kombinuju različite žanrove, a da pri tome krajnji rezultat bude autorski jedinstven.
Govoreći o svojim muzičkim uzorima Ivan Pešut ističe da se tu ne radi o pojedinačnim osobama već “…o nekom Zeitgeistu, o posebnom duhu neke epohe, muzičke ere gde mi se nešto dopalo. Ja sam dete osamdesetih po senzibilitetu, a kada je reč o diskografiji, moj brat je pratio muzičku scenu osamdesetih i tako uticao i na mene. Tek sam kasnije shvatio koliko je to meni bilo bitno za moju muzičku estetiku”.
No, kada slušate muziku koju kreira Ivan Pešut, za sebe ili druge, ali kada kao gitarista bravurozo i bez greške izvodi muziku najrazličitijih popularnih žanrova, jasno je o čemu govori kada kaže “…sve što mi se kroz odrastanje (muzički) utisnulo danas koristim uklapajući u ono što je aktuelan zvuk, što je trend“.
A razumevanje muzičke sadržine odlika je vrhunskih.
Muzički tembr za Ivana Pešuta ključna je inicijacija pri komponivanju. O tome kako nastaju njegove pesme i instrumentali kaže:
– Ako mi se desi da neku gitaru nisam dugo svirao ili naiđem na neki instrument koji nisam svirao i čujem boju tog instrumenta – to me inspiriše da se prilagodim instrumentu i napišem neku temu ili rif dok se prilagođavam sviranju na tom instrumentu. Momentalno mi se javi nešto, muzički motiv koji snimim. Od tog inicijalnog, spontanog motiva, zabeležene muzičke misli nastaje kompozicija. Zanimljivo je da iz tih par sekundi može nastati cela kompozicija koja čak i ne mora zvučati kao inicijalni motiv.
Kod kreiranja naziva za kompozicije Pešut ističe da je za njega kao lingvistu važno da oseti jedistveni energetski otisak reči i muzike.
Gitarističko umeće Ivana Pešuta potvrdiće mnogi regionalni muzičari sa kojima je sarađivao. Jednom od najrespektabilnijih – Massimu Saviću, upravo je Ivan Pešut “gitaristički anđeo na desnom ramenu“ i važan muzički oslonac na sceni.
Imajući u vidu visoke Massimove kriterijume koji njegovu muzičku izvedbu uzdižu na najviši umetnički nivo – jasno je kolike su i kakve Pešutove veštine i vrline, kao muzičara, no i kao osobe.
A u prilog umeću Ivana Pešuta govore i značajna priznanja.
Iako mu je za samo par godina dodeljeno čak pet muzičkih nagrada Porin (najbolji instrumentalni album van klasične i džez muzike – “Timeline“, te kao član gitarističkog trija 9OF3 nagrade za najbolji instrumentalni album, najbolju instrumentalnu izvedbu van klasične i džez muzike i najbolji snimak, te najbolji aranžman za numeru “Boje”, koju izvodi Nika Turković) Pešut je decentan i skromno odmeren kada je reč o pohvalama:
– Porin dolazi u tom trenutku kada si prihvaćen od strane kolega i publike, kao zvanično priznanje – svi smo zajedno ovde, a to što ti radiš je vredno, to smatramo i evo potvrde.
Svoju predanost Muzici Ivan Pešut ispoljava i kao stručni konsultant i mentor u muzičkim školama gde se trudi da demistifikuje nepotrebni antagonizam između formalnog, klasičnog muzičkog obrazovanja i praktičnog rada u studiju ili na sceni:
– Često imam seminare sa decom iz srednjih muzičkih škola, učim ih aranžmanima, povezujem ono što uče kroz klasično obrazovanje i primenu u praksi. Imam svoj pristup i pokušavamo da razbijemo sve predrasude, da budu otvoreni. Mnogi mladi sa kojima sam radio danas su formirani muzičari, profesionalci kojima sam ja prenosio svoja iskustva, a sada imaju svoj način rada, razvijaju svoj stil, odlaze u svet i donose neka nova iskustva i znanja koja i meni prenose. I na taj način svi napredujemo, postajemo bolji muzičari.
Kada je reč o popularnoj muzici i njegovom autorskom, aranžerskom i producentskom radu – Ivan Pešut svesrdno podržava nova regionalna imena, vredna pažnje.
To su pre svega dve dame različitih muzičih senzibiliteta, ali upečatljivog izraza:
– Mia Dimišić je kantautor, neko ko je istinski posvećen muzici, pre svega dobrom tekstu, jer voli i ceni spoj melodije i teksta. Ona je muzički storyteller, neko čiji glas uz gitaru zvuči najleše i može se slušati satima.
Pešut izdvaja i Niku Turković kao nekoga ko kroz moderan zvuk pruža publici angažovanu, trendi muziku, uz snažan lični potpis.
Zaokružujući godinu, ali i jedan zaista intenzivan i za sve muzičare izazovan perod, muzički multitasker. no pre svega – Dečak sa Gitarom, Ivan Pešut ističe da je nedavno ispunio neke, svoje davno postavljene ciljeve.
I sada osmišljava nove i najavljuje drugi autorski instrumentalni album za koji kaže da “…neće biti uopšte sličan prvom, biće potpuno akustičan, puno bliže džez prizvuku. Nešto što je zaista potpuno drugačije od onoga što sam radio. Muzika priča, kompleksna je, ali će se slušati u jednom dahu, uz izmeštanje”.
I posle svega izrečenog ostaje samo iskrena preporuka – preslušajte, zapratite, upoznajte Lice iza Muzike – Ivana Pešuta.
