Pedeset i osmogodišnja splitska pevačica koja svoje godine nikada nije krila (“Šta tu ima da se skriva?”), majka trojice sinova i vlasnica jednog od najlepših glasova na sceni bivše Juge, nakon što je u maju “razvalila” na nastupu u zagrebačkom klubu gde je izvodila isključivo rok repertoar, neviđene koncertno-rokerske poslastice priprema i za publiku koja će doći na njene koncerte koje sprema.
– Jedva čekam koncerte. Živim za to! A usput i mršavim, jer sam na zagrebačkom koncertu toliko skakala po sceni da sam na nastupu izgubila valjda četiri kilograma – smeje se Zorica koja je s rok koncertima posle mnogo godina ponovo krenula kako bi podsetila i sebe i svoju publiku na to što su nekad slušali.
– Mi znamo o čemu se radi, ovo je prilika da se podsjetimo na sve to, a mladim ljudima koji ne znaju kako je to sve fenomenalno izgledalo ovo je šansa da otkriju šta je prava zabava. Ljudi, bili oni mlađi ili ovi, koji su poput mene u najboljim godinama, željni su dobre muzike. Muzika koju pevam na mojim rok koncertima je pre svega kvalitetna. Nema tu ništa staromodno. Pa, gde ćeš ti za ‘My Way’ reći da je staromodan? To je klasik! To je kvalitetna muzika koja se uvek prepoznaje i rado prihvata. Pesme koje pevam stare su pedeset, trideset ili dvadeset godina, ali zvuče kao da su napravljene juče. Pesma je uvek pesma, kvalitet je uvek kvalitet. I to traje večno i sve generacije mogu to da slušaju i uživaju – kaže Zorica.
Pevačica koja je svoj muzički put počela krajem sedamdesetih godina u grupama ST, Novi dan, Pirati i Stijene danas kaže da želi da se vrati korenima, odnosno rokenrolu.
– Dok pevam numere koje sam pevala na svojim počecima imam jedan lep osećaj prihvatanja. To je baš kao nekad, kada sam se tek probijala na scenu i imala osećaj da me publika prihvata. Sada me prihvata jedna nova generacija, a oni koji se sećaju kako je to zvučalo osamdesetih ponovo se raduju zahvaljujući tim pesmama.
Konačno, Konža kaže da je publiku nemoguće prevariti.
– Ljudima je dosta lažnjaka. Ja, recimo, stvarno verujem u ono što pevam. A kad verujem ja, veruje mi i publika. Pa kako da publika veruje nekome ko ni sam sebi ne veruje? Ljudi prepoznaju kad je neko iskren, a, bogami, imaju i uši. Ne moraš ti da završip muzičku akademiju ili školu da bi mogao da čuješ ko šta i kako peva.
HL/Izvor: jutarnji.hr
