Neki fin i normalan svet okupio se u ponedeljak uveče u beogradskoj galeriji “Progres” na otvaranju izložbe fotografija Branislava Radišića.
I… da čovek ne poveruje, niko od njih nije buljio u mobilne telefone, niti pravio selfije. Valjda ih je, a ponavljam da su bili fini i normalni, bilo sramota da to čine pored crno-belih fotografija sa pričama koje su toliko živopisne da bi im boja, zapravo, bila samo višak. Kao što bi uz njih bio preteran i svaki drugi koncept osim ovog, minimalističkog, sa fotkama nehajno nalepljenim na pak-papir ili postavljenim u drvene gajbice na podu galerije. Jer… kako uopšte ulepšati ljubav. Možda samo uz vino, koje je donelo dodir urbane boemije u ovaj jedinstveni beogradski galerijski prostor.
A ljubav i poljupci centralna su i dominantna tema izložbe “Svetlopisi – Les Amoreux De Belgrade”. Fotografije su, kaže autor, nastajale u Beogradu i beogradskim prostorima u periodu od 1969. do 2017 godine i predstavljaju autentična svedočanstva o ljubavi i voljenju, jer akteri nisu znali da o ljubavi svedoče.
– Želim da verujem da te ljubavi i danas traju – kaže Branislav, a mi želimo da verujemo da ćete, dok šetate Knez Mihailovom, poželeti da, držeći nekog ko vam je drag za ruku, siđete niz tih nekoliko stepenica do galerije i čujete kako vam ljubav šapuće s njegovih fotki.
Možda ćete se prepoznati.
Možda ćete flomasterom napisati svoj utisak ispod neke od fotografija.
Možda ćete i sami postati tema neke nove izložbe. Sa Branislavom se nikad ne zna…
Ali sasvim sigurno ćete tu ruku koju držite u svojoj stisnuti malo jače.
HL
