Jedan od najuspešnijih džez muzičara poreklom sa ovih prostora, pijanista, kompozitor i aranžer Lazar Lari Vučković dobitnik je ovogodišnje nagrade za životno delo Nišville džez festivala.
Pored desetina albuma koji su bez izuzetaka odlično ocenjeni od kritike, Vučković je tokom karijere koja traje punih šest decenija nastupao i snimao sa mnogim velikim džez muzičarima kao što su: Kliford Džordan, Dekster Gordon, Duško Gojković, Laki Tompson, Fili Džo Džouns…
Takođe je bio omiljeni pratilac legendarnog Džona Hendriksa, koji je sa lakoćom glasovno improvizovao sola u maniru najboljih be-bop instrumentalista poput Čarlija Parkera ili Dizija Gilespija, i koji će ostati upamćen i kao autor tekstova za mnoge (prvobitno) instrumentalne džez standarde. Sa Hendriksom, Vučković je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma.
Rođen je 1936. godine u Kotoru, a prve kontakte sa džezom Lari je imao još za vreme rata slušajući radio stanicu američkih oružanih snaga i kako sam kaže bila je to ljubav na prvi pogled, ali i za ceo život.
S obzirom na to da je u Kotoru učio da svira harmoniku i klavir, odmah je pokušao da odsvira bar nešto od onoga što je čuo na radiju. Zvuk velikih džez orkestara za dečaka koji je učio klasiku, i bukvalno ali i u umetničkom smislu značio je – slobodu.
Po odlasku u San Francisko, grad koji je bio zapadni pandan Njujorku kada je reč o džezu, Vučković je još kao tinejdžer imao priliku da u klubovima sluša sve stilove džeza: od bugi vugija i tradicionalnog Nju Orleans džeza, svinga… do tada dominatnog be-bopa i početaka avangarde i to u izvođenju najvećih: Kaunta Bejzija, Dizija Gilespija, Modern Jazz Quarteta, sastava Majlsa Devisa sa Džonom Koltrejnom, Bila Evansa, Dona Čerija i Orneta Kolmena.
U jednom džez klubu je upoznao pijanistu Vinsa Guaraldija koji mu je postao profesor, a onda je upisao studije muzike na San Francisko državnom univerzitetu.
Profesionalnu karijeru je započeo 1959. godine u bendu koji je vodio saksofonista Bru Mur, a često je kao zamena za svog profesora Guaraldija pratio pevače Irene Kral i Mela Tormea.
Tokom šezdesetih vodio je bend džez kluba u Minhenu u kome su gostovali mnogi veliki muzičari, a po povratku u SAD osim puno rada u studiju vodio je bendove u klubovim u San Francisku i Njujorku.
Devedesetih godina bio je umetnički direktor džez festivala “West Coast” i “Napa Valley”.
Muzika Larija Vučkovića izmiče svim kategorizacijama u džezu. Primarno privržen be-bopu, uspešno kombinuje različite stilove koristeći i elemente muzike Balkana, flamenka, bosa nove, latino i romske muzike.
Iako je Jugoslaviju napustio još u dečačkim danima, uvek je ostao privržen tradicionalnoj muzici sa ovih prostora čije elemente često koristi u svojim kompozicijama, a prvi album koji je objavio pod svojim imenom zove se upravo “Blue Balkan”, doneo mu je status jednog od pionira džez – vorld muzike.
Najčešće nastupa u triu, ali je predvodio i veće sastave, a bavi se i pedagoškim radom.
Prošle godine je dobio značajno priznanje “Buddy Montgomeri Jazz legacy – Jazz pioneers award”, a gradonačelnik San Franciska je Larijev rođendan – 8. decembar proglasio za “Larry Vuckovich Day”.
Poslednjih godina živi u oblasti dolini Napa, severno od San Franciska, zajedno sa svojom suprugom pevačicom i perkusionistkinjom Sanom Krejg.
Izvor: Tanjug
