Zamisli da te juri robot ubica iz budućnosti – kako bi to moglo da zvuči? Verovatno kao kombinacija zvukova fabrike, epskog orkestra i tehno kluba.
Tako je barem mislio kompozitor Bred Fajdel kada je dobio zadatak da napiše muziku za jedan od najuticajnijih naučnofantastičnih filmova svih vremena: “The Terminator”.
Linda Hamilton se ne vraća ulozi Sare Konor: Nikad više “Terminator”, molite se za mene…
Pre 1984. godine, Fajdel je uglavnom radio na TV filmovima i hororima. Još pre filmske karijere, obavljao je razne poslove u muzičkoj industriji – svirao je u noćnim klubovima gde je nastupao pre komičara kao što su Džordž Karlin i Endi Kaufman, i bio klavijaturista kod svih omiljenog dua iz osamdesetih koji se danas međusobno ne podnose – “Hall & Oates”.
Njegov život zauvek se promenio kada je neko iz njegove agencije poslao kasetu sa njegovim radom tada nepoznatom reditelju po imenu Džejms Kameron.
Konačno rešena misterija zašto je Džejms Kameron izbrisao ključnu scenu iz “Terminatora”..
Nakon što je pogledao ranu verziju Kameronove zastrašujuće vizije budućnosti i shvatio da mora da bude deo projekta, Fajdel je počeo da traži zvuk za priču o vremenskom putovanju i sajber haosu.
– To je bila ideja o mehaničkom čoveku, na neki način, i njegovim otkucajima srca – rekao je u jednom intervjuu prisećajući se filma.
Naravno, inspiraciju je potražio u svojoj velikoj kolekciji sintisajzera, ali je ipak bio potreban srećan slučaj da pronađe ono što će zaista funkcionisati.
Kad Terminator repuje… Moje ime je Arnold Švarceneger and I’ll be back..
Zbog nekompatibilnosti različite opreme, morao je da svira svaki sintisajzer posebno, istovremeno, da bi čuo kako zajedno zvuče. Kako je elegantno objasnio:
– Deo prirode muzike je moje nastojanje da uspostavim kontrolu nad mašinama, dok mašine pokušavaju da uspostave kontrolu nad ljudima u filmu.
Prvobitno je hteo da glavnu temu svira u ritmu 7/8, ali dok je pokušavao da drži sve loop-ove pod kontrolom, slučajno je pomerio jedan u još komplikovaniji ritam – 13/16.
Ono što je nastalo pokazalo se kao majstorski potez. Neobičan ritam dodatno je pojačao osećaj nelagodnosti oko glavnog lika – taj jaz između prirode i tehnologije.
Zašto Arnold Švarceneger svake godine Warner Brosu mora da plati jedan dolar…
Simbolično je i to što je muzika, iako mehanička po suštini, dobila ljudski “pečat” kroz grešku. To se savršeno uklopilo u duh filma: mašine mogu izgledati svemoćno, ali nisu dorasle nepokolebljivom ljudskom duhu.
Sa tim temeljom u rukama, Fajdel je sklopio instrumental koji će postati “Terminator: Theme”. Ponovo je upotrebio ideju metalnih zvukova koju je ranije koristio u muzici za film o Adolfu Hitleru. Tada je postojala bojazan da bi orkestarska muzika mogla da učini diktatora “simpatičnijim”, pa se odlučio za nešto mnogo oštrije. Fajdel je snimio udarce i zveketanje udarajući šerpe i lonce iz sopstvene kuhinje, doprinoseći time DIY atmosferi zvučne podloge.
Na kraju je stvorio savršenu muzičku temu za jednu od najstrašnijih filmskih mašina za ubijanje. Ovaj rad doneo mu je angažmane na budućim Kameronovim projektima, uključujući “Terminator 2” i “True Lies”, kao i filmove poput “Fright Night” i “The Big Easy”. Krajem devedesetih povukao se iz filmske muzike da bi se posvetio pisanju mjuzikala.
Podsetite se legendarne teme iz “Terminatora”:
