Drugi ljudi imaju posao, pa odu u penziju i smisle sebi neki hobi. A ja sam hobi stavila na prvo mesto, kaže slavna Krisi Hajnd, frontwoman benda Pretenders.
Usred pandemije jedna od najvoljenijih dama u rokenrolu Krisi Hajnd poručuje: “Uživam u životu”. Ali i oprezno dodaje da je čudan osećaj objaviti album tokom svetske zdravstvene krize, a da pri tom nemaš mogućnost da ga predstaviš na koncertima.
Krisi je prošle nedelje sa Pretendersima objavila 11. studijski album “Hate for Sale”, prvi posle četiri godine. Diskografsku pauzu u razgovoru za Spin objašnjava time da su rok bendovi poznati po tome da se ne drže čvrsto planova:
– Prva stvar koja se desi kada odeš na turneju jeste da više ne znaš koji je dan u nedelji. Ne znaš ni da li je vikend ili ne. Živiš izvan vremena – priča Krisi, koja pored svog matičnog sastava u poslednja dva meseca izvodi i obrade Boba Dilana.
– Svaka od Dilanovih pesama je puna relevantnih stvari. I on je gotovo kao prorok, jer stihovi koji su napisani pre 40 godina kao da su napisani juče – smatra pevačica i gitaristkinja Pretendersa.
NISAM OPSESIVNA, NISAM OPSESIVNA, NISAM OPSESIVNA… NOVI ALBUM THE PRETENDERSA STIŽE U MAJU – A OVO JE PRVI SINGL
Naslovna numera “Hate for Sale” na novom albumu svedočanstvo je ljubavi koju članovi benda gaje prema panku. Kada su je završili, učinilo im se da ta pesma zvuči kao da ju je potpisao sastav Damned:
– Svi u grupi volimo pank. Retko je danas naići na nekoga ko je virtuoz, a svira sa senzibilnošću panka. Jer, kada postaneš dobar na svom instrumentu, onda zalaziš u teritoriju prog-roka. Sve postane malo sofisticiranije, intelektualnije. A ja sam, što se tiče sviranja, još uvek na nivou panka. Mislim da je pank i danas relevatnan jer se svodi na dekonstrukciju stvari i vraćanju osnovi. Za mene je i danas povratak osnovi esencija rokenrola. Ali toliko se toga sada dešava u muzici da je teško sve ispratiti. Bar je meni teško, jer se sve radi u drugom formatu. Sve je danas onlajn. Zato mi je bilo divno da radim sa Denom Oerbahom iz sastava Black Keys, jer iako je mnogo mlađi od mene, razmišlja kao i ja. Većina ljudi koja ulazi u studio i voli muziku kakvu i mi volimo, još uvek razmišlja o albumima kao celini. Naravno, imate i tu različite formate, prvo je bio vinil, pa kasete, pa kompakt diskovi, ali znate ono strana A i strana B albuma…
Krisi Hajnd ističe da se vremena menjaju, ali kako ima utisak da se publika i slušaoci uvek vraćaju onome što vole, bez obzira na ono što industrija pokušava da im nametne:
– Stvari se, kada je u pitanju muzička industrija, menjaju. Vinil je dobar primer. Prestala je proizvodnja vinila, ali ispostavilo se da ga traži publika, da voli da ode u muzičku prodavnicu po ploču i da vinil zvuči bolje. I svedoci smo vraćanja vinila, ali ne zbog muzičke industrije, već slušalaca. Voleli su ga i nastavljali da ga kupuju. Mnogi bendovi su presrećni zbog toga jer su želeli da se njihova muzika nađe na vinilu – priča Krisi Hajnd, a sa novog albuma svog benda izdvaja numeru “You Can’t Hurt a Fool”:
– Taj naslov – ne možeš povrediti budalu – neko iz benda je video negde, da li u nekoj knjizi… Moja prva reakcija bila je da je to briljantan naslov i da bi trebalo da napišemo pesmu sa tim nazivom. I uspeli smo u tome, napravivši pride tradicionalnu R&B pesmu. U stvari, ni ne znam šta se danas smatra R&B muzikom, jer je više ne prepoznajem, znam ono što je taj žanr predstavljao do osamdesetih. Posle toga je valjda pokušao da se prikloni elektronskoj muzici. Znate, ja još uvek muziku posmatram kroz instrumente – priznaje za Spin Krisi.
Ove godine navršile su se četiri decenije od debi albuma benda, naslovljenom po imenu Pretendersa. Krisi ne može da zamisli da bi sada, posle toliko vremena, radila nešto drugo, nego bila u Pretendersima, koji je 1978. i osnovala.
– Drugi ljudi imaju posao, pa odu u penziju i smisle sebi neki hobi. A ja sam hobi stavila na prvo mesto, kao posao. Onda nikada ne moraš da ideš u penziju. I to i ne moraš, zato što voliš ono što radiš. Ja nisam radoholičarka, imam i druge važne stvari u životu, pre svega porodicu i ništa ne radim na silu. Mislim da svetu trenutno ne treba moja muzika, ali to volim i radim, dok god od toga mogu da živim. S tim što je sad i to postao problem, jer ljudi više ne kupuju albume. Sve se svodi samo na turneje.
A kada, posle pandemije, ponovo dođe vreme za koncerte i turneje, Krisi Hajnd kaže da će, po običaju, ponovo “zajahati konja”.
– Jedva čekamo koncerte. Ali niko ne zna kada i kako će se to desiti. Ono čemu se radujem jeste što verovatno više nećemo svirati na velikim mestima, i to da više nećemo morati da izvodimo najveće hitove. A to si prinuđen da radiš kada sviraš nekom velikom bendu kao predgrupa. Jer ne sviraš svojoj već tuđoj publici i pokušavaš da im pružiš nešto što znaju.
HL/Izvor: blic.rs
