U Firenci je ove nedelje predstavljena skulptura Bogorodica s nasmejanim detetom za koju se tvrdi da je jedina sačuvana skulptura Leonarda da Vinčija.
Za Da Vinčija se uvek verovalo da je pravio i skulpture, uključujući džinovskog konja, ali nijedna do sada nije identifikovana.
Bogorodica s nasmejanim detetom je čudesan izuzetak, prema kustosima izložbe “Verokio: Leonardov učitelj” u Palati Stroci, gde je upravo izložena. Pretpostavlja se da je nastala oko 1472. godine, kada je čuveni umetnik imao 19 ili 20 godina i bio učenik firentinskog umetnika Andree del Verokija, piše Gardijan.
Ovo otkriće je posebno zainteresovalo Veliku Britaniju, s obzirom na to da skulptura od 1858. godine pripada Muzeju Viktorija i Albert, ali je dugo bio pripisivana drugom umetniku, Antoniju Roselinu.
Italian scholars unveil #LeonardodaVinci‘s ‘only surviving #sculpture‘. Experts say crucial details prove that V&A’s Virgin with the Laughing Child is the master’s work https://t.co/3IwBlVbLnz pic.twitter.com/yYT8KzB7I3
— Mix (@mixdevil66) March 9, 2019
To je zato što su naučnici bili obeshrabreni posthumnim autoritetom pokojnog istoričara umetnosti i direktora Britanskog muzeja Džona Poup-Henesija, kaže Frančesko Kaljoti, koji vodi novo istraživanje.
On je poznat među stručnjacima za renesansu po svom neprikosnovenom poznavanju skulptura 15. veka i kao vunderkind koji je napravio katalog Luvra kada mu je bilo samo osam godina.
Kaljoti tvrdi da se po detaljima poput Hristovog osmeha i draperije vidi da je u pitanju rad Leonarda da Vinčija i da Poup-Henesi nije imao dovoljno dokaza kada je skulpturu proglasio Roselinovim delom.
Karmen Bambah iz muzeja Metropoliten u Njujorku takođe je potvrdila navode da je skulptura visine od oko 50 centimetara Da Vinčijev rad.
Oni tvrde da se u dva ključna detalja vidi dokaz za ovu tvrdnju. Prvi su bujna i komplikovana draperija slična onima na crtežima koje je Leonardo crtao u tom periodu. Drugi je osmeh na Isusovom licu, životan detalj koji se takođe vidi na crtežima, mada je prikazati u 15. veku Isusa kako se smeje bilo ne samo radikalno, već i blasfemično, piše Gardijan.
U jednom pasusu u Leonardovim beležnicama on piše kako je kao mlađi upao u nevolju zbog prikazivanja bebe Isusa, što se možda odnosi na ovu skulpturu.
Zvaničnici Muzeja Viktorija i Albert oprezno su izjavili da je skulptura prvi put pripisana Da Vinčiju 1899, i da studija profesora Kaljotija ponovo otvara diskusiju o autorstvu.
