Glumac, reditelj, scenarista i, možda više od svega muzičar, Nikola Pejaković Kolja u petak i subotu, 15. i 16. marta, u zemunskom klubu “Fest” promoviše svoj najnoviji album “4 Prsta”, ali i podseća na brojne pesme sa ranijih albuma zbog kojih ga publika toliko voli.
Sinoć, na prvom koncertu, negde oko 23 sata počelo je komešanje u publici, a zatim i aplauzi i ovacije, ali i dalje nikoga nije bilo na bini koja se nalazila odmah ispred mene. Okrenuo sam se i u publici uočio Kolju koji se uputio ka bini, a na tom putu nije mu bio problem da se pozdravi sa svakim fanom pored kojeg je prošao. Ubrzo nakon Kolje i ostatak benda se pojavio na bini. U Koljinom bendu su, uz gitaristu Voju Aralicu i klavijaturistu Ivana Aleksijevića Pančevca, kontrabasista Milan Pavković i bubnjar Duca Ivanišević.
Svirka je počela pesmom “Starost neće nikoga da čeka” sa albuma “4 prsta” a odmah za njom usledili su najveći Koljini hitovi, počevši sa “Da li venem ili zrim”. Ono što me uvek oduševljava kod Nikole, na koncertima i u intervjuima, jeste količina iskrenosti i opuštenosti kakvu ranije nigde nisam sreo. Slušajući njegovu komunikaciju sa prepunim klubom imao sam osećaj kao da razgovaram sa najboljim drugom. Bez bilo kakve napetosti, isfoliranosti. Nekoliko puta podelio je sa svima koliko je srećan što je poneo “stratocastera” na ovaj koncert, a nisu ni izostali komentari na sopstvene satirične pesme.
Neposredno pre početka “čuvene” pesme “Rajko”, Kolja je s publikom podelio anegdotu o tome kako je Rajko zaista postojao i da je želeo da sazna šta je sa njim i da li je i dalje među nama. Uspeo je nekako da pronađe Rajkovu imejl adresu u pošalje mu poruku. Posle nekog vremena Rajko je uzvratio poruku u kojoj je samo pisalo da je živ i zdrav, uz broj telefona. Usledila je pesma, koju je Kolja, naravno, otpevao zajedno sa publikom.
Bend je nakon toga otišao na zasluženu pauzu, a Kolja ostao da još malo, siguran sam, uživa sa publikom. Solo je izveo “Live AID” i “Pedofiliju”. Publika ga je ispratila sa velikim aplauzima i ovacijama.
A kada sam se zaputio prema kući, nailazio sam na ljude koji su pevušili Koljine stihove i pomislio “Pa da, nije se samo meni uvukao pod kožu”.
A uskoro i još fotki…
A. Milovanović
