Tokom 1970-ih, Led Zeppelin su bili nepobediva sila koja je dosegla vrhunac muzičke industrije. Led Zep je već bio “vruća roba” ulazeći u deceniju pre nego što je dominirao erom svoje autentične vrste hard roka. Međutim, tragična smrt Džona Bonama 1980. okončala je njihovu vladavinu, na neki način namećući preostalim članovima grupe da se upuste u solo poduhvate.
Uskoro stiže srpsko izdanje knjige “Please Kill Me: necenzurisana usmena istorija panka”
Muzička scena se značajno promenila od vremena kada je Led Zeppelin bio aktivan. Jedan značajan “detalj” iz tog perioda bio je rođenje panka, koji je imao za cilj da istisne klasične rok bendove s njihovih visokih pozicija. Započet svirakama po klubovima, punk je brzo prerastao te prostore i počeo da osvaja arene širom sveta, što je bilo nedostupno mnogima.
Robert Plant na rođendan progovorio o mogućem okupljanju Led Zeppelin… usput “potkačio” i vršnjake iz drugih bendova
Pank je bio reakcija na tadašnje stanje rok muzike i privlačio je mlađu generaciju. Uprkos masovnoj popularnosti Led Zeppelina među širom javnošću, mladi su bili uglavnom nezainteresovani za njih, okrećući se umesto toga izvođačima kao što su The Clash i Sex Pistols, koji su govorili o temama koje su se obraćale novoj generaciji.
Robert Plant je dobro razumeo zašto je Led Zeppelin “ispao” iz milosti mlađe demografije, kasnije priznajući za Q:
– Te optužbe koje su bile upućene Zeppelina na kraju, tokom panka, optužbe za distanciranost, previše posvećenosti sviranju, nemogućnost razumevanja ljudi ili okolnosti ili stvarnosti, nemogućnost razumevanja važnih tema, bili smo duboki i besmisleni i imali isprazne misli – u tim optužbama bilo je dosta suštinske istine.
Robert Plant otkrio koja pesma mu je bila najteža za pevanje u karijeri… I ne, nije nijedna Led Zeppelina
Kasnije je Plant otkrio da je obožavalac američke pank grupe Hüsker Dü i frontmena benda Television, Toma Verlejna. Nakon što je krenuo solističkim putem, Plant je proširio svoje horizonte, i posle otkrića ova dva umetnika, nije mogao da veruje da nisu bili dva najuspešnija umetnika svoje generacije.
Tokom intervjua za Creem 1988. godine, rekao je:
– Želim da se probijem kroz radio kao vruć nož. Ta ideja gde kažu, ‘Sviraćemo samo stvari koje su garantovane da će biti veliki hitovi.’ Želim to malo da razvučem. Ljudi poput Toma Verlejna i Hüsker Dü trenutno stvaraju prilično važnu muziku. (Ali) ljudi je ne čuju jer se nikada ne pušta.
Sine, vrati se kući, čeka te posao računovođe… Ovo mamino pismo i celu privatnu arhivu Robert Plant pripremio za objavljivanje – posle njegove smrti
Takođe, u razgovoru s Q 1989. godine, Plant je opisao svoju ljubav prema albumu “Cover” Toma Verlejna iz 1984. godine, primetivši:
– Ovaj album mi je pravi favorit. Pustim ga puno puta i stvarno je izgreban. Volim albume – mnogo su bolji od CD-ova.
Iako Verlejn nije direktno uticao na zvuk Plantovog albuma “Now and Zen” iz 1989. godine, ovo otkriće je pomoglo da se bivši frontmen Led Zeppelina “oslobodi” na svom visoko cenjenom solo izdanju. Tada mu više nije bilo važno da li će radio stanice puštati njegove pesme, što mu je omogućilo povratak u formu.
HL/Izvor: faroutmagazine.co.uk
