Pre tačno 100 godina, 22. avgusta 1917. u gradiću Klarksdejlu u Misisipiju rođen je jedan od najznačajnijih bluzera ikada, Džon Li Huker.
Dete sa delte Misisipija, jedanaesto u porodici siromašnog nadničara, često je smatran jednim od kamena temeljaca bluz muzike uopšte, a u toku svoje karijere snimio je više od 100 albuma. U njegove najpoznatije pesme svrstavaju se “Boogie Chillun”, “Boom Boom” i “I’m In the Mood”.
Huker, koga smatraju i ocem bugija, umro je 22. juna 2001. u San Francisku, u 84. godini. Nastupao je praktično do nedelju dana pred smrt, kada je održao poslednji koncert u Santa Rozi u Kaliforniji.
Za svoj rad, primljen je 1991. u kuću slavnih – Rock and Roll Hall of Fame, a 11. septembra 1997. dobio je svoju zvezdu na holivudskom bulevaru slavnih. Od 1997. Vodio je blues klub – Boom Boom Room, u San Francisku. Za album “Don’t Look Back” koji je snimio u proleće 1997. u saradnji sa Vanom Morisonom, koji mu je bio producent i sastavom Los Lobos, sa kojima je i ranije sarađivao i koji su bili njegovi fanovi, dobio je 1998. dva Gremija.
Krajem oktobra 1999. snimio je svoj poslednji album “Best Of Friends”, sa pesmama koje je izveo sa brojnim slavnim muzičarima i novom verzijom svog prvog hita – “Boogie Chillun”.
Bluzer je imao i uzbudljiv privatan život. Ženio se tri puta, imao je osmoro dece, sedamnaestoro unučadi i devetnaestoro praunučadi. Njegovo najstarije dete, Fransis Makbi, otvoreno je govorila o svom osećanju odbačenosti. Rekla je da je tako, posle mnogo vremena, doputovala na jedan od očevih nastupa u Čikagu kako bi popravila njihov odnos i zatražila njegov oproštaj:
– Odrasla sam i shvatila da ti ne bi postao ono što danas jesi da nisi žrtvovao razne stvari pa, između ostalog, i sopstvene porodične odnose – rekla mu je tada.
Možda najbolji opis Hukerove veličine dao je njegv kolega, poznati bluz muzičar Čarli Maselvajt:
– Kada slušate muziku Džona Li Hukera, zapravo slušate njegovo srce.
https://www.youtube.com/watch?v=43yvS6bPZDs
HL
