Ne pamti se kada je neki strip na srpskom jeziku podigao toliko medijske prašine kao što je to učinilo izdanje Dedvud Dik beogradskog izdavača “Veseli Četvrtak”.
Većina ozbiljnih medija u Srbiji poput nedeljnika NIN i Vreme, ili dnevnih novina poput Politike ili Danasa posvetili su tekstove njegovom izlasku, što je svakako priličan presedan kada je u pitanju deveta umetnost na ovim prostorima, u poslednje vreme.
Nažalost, povod za ovu masovnu reakciju nije bio samo izlazak prve i druge epizode ovog stripa u 21. broju njihove edicije “Zlatna serija” već sumanuta reakcija grupe desno orijentisanih pojedinaca, koja je optužila “Veseli Četvrtak” za antibelački rasizam (?!), izdaju srpstva (?!), nebrigu za Kosovo (!?) i tako dalje… i sve to zato što su izdali strip u kojem je glavni junak crni kauboj.
Šta su ovi hrabri spasioci bele rase i srpskog naroda na društvenim mrežama hteli da izazvati napadanjem na jedno strip izdanje i to iz strane produkcije, to znaju samo oni, ali su uspeli “Veselom četvrtku” da naprave (ne)očekivanu reklamu i prilično uspešno skrenuti pažnju onog dela javnosti koji na strip ne obraća preterano pažnju.
U svakom slučaju njih treba ostaviti u njihovom univerzumu i zadržati pažnju na onome što je važno kada je u pitanju sam strip Dedvud Dik, a to je da ne zaboravimo: Kakav je to strip? I da li ga vredi čitati?
Dobro je da je odgovor na oba pitanja pozitivan, jer ovo izdanje legendarne italijanske etikete Boneli jeste odličan strip, na koji svakako treba odvojiti vreme za čitanje ako ste ljubitelj devete umetnosti.
Dedvud Dik je svoj život počeo na Bonelijevoj etiketi “Audače”, koja je osnovana 2018 .godine i koja predstavlja neku vrstu DC-ijevog “Vertiga” za ovu izdavačku kuću, sa idejom da ponudi nešto starijim čitaocima stripove eksplicitnijeg i kompleksnijeg sadržaja.
U okviru ove podetikete štampan je i Dedvud Dik, mini-serijal od sedam epizoda od po šezdesetak stranica, koje će “Veseli četvrtak” objaviti na srpskom, u narednih godinu dana i to u okviru tri sveske “Zlatne serije”.
Prva sveska je naslovljena “Crno kao noć, crveno kao krv” i spaja prve dve istoimene epizode serijala. Treba istaći da je Bonelijeva verzija Dedvuda zasnovana na književnom predlošku kultnog američkog horor pisca, stripadžije i filmskog scenariste Džoa R. Lensdejla koji je u tri kratke priče i jednom romanu opisao avanture ovog crnog kauboja na Divljem zapadu.
Sam Lensdejl bio je inspirisan stvarnom ličnošću pod imenom Nat Lav, kaubojem crne kože, na kojeg je dodao karakteristike još nekoliko ličnosti iz tog vremena, a zatim ga predstavio kroz svoj dobro poznati sirovi i brutalni prozni stil pun krvi, psovki i seksa.
Ovog recepta držali su se i bonelijevci, koji su prve dve epizode prepustili tandemu kojeg čine Mikele Mazijero i crtač Korado Mastantuono, koji su bez preterivanja obavili odličan posao. Njihova verzija priče o Dedvudu Diku počinje pravo u glavu, kadrovima u kojima se Dik u uniformi američke vojske bori sa ratnikom Apača koji pokušava da ga skalpira, da bi potom kroz seriju flešbekova objasnio otkud se našao u takvoj situaciji i kako je sačuvao živu glavu nakon nje.
Sin oslobođenog roba nakon građanskog rata, bio je prisiljen da pobegne od kuće u redove tzv. Bafalo vojnika (crnih jedinica u američkoj vojsci 19. veka) zato što je pogledao zadnjicu bele žene, ali kako on to sam poetično kaže njegovi problemi su počeli daleko ranije zato što je imao pogrešnu boju kože.
Naravno, reči koje Dik koristi zvuče dosta vulgarnije i idu otprilike ovako: “bio sam crn poput šupka u noći bez mesečine, kako bi rekao moj otac…”. Što morate priznati, nije baš rečnik na koji smo navikli od Bonelijevih vestern junaka, tipa Teksa Vilera ili još gore Kapetana Mikija. Kako je njegov riječnik pun vulgarnosti, psovki, cinizma, slenga i crnohumornih opservacija, tako se i njegov lik i njegov Divlji zapad razlikuju od nekih klišea na koje smo navikli kada su u pitanju stariji radovi ove produkcije.
Nema ovde dobrih Indijanaca i zlih belaca, nema ni herojskih junaka, niti nevinih deva koje treba da spasu; svi su redom skloni nasilju i krvoproliću u borbi za goli život, jer surovo vreme i prostor traže surove ljude i surove postupke. Sam Dik pokušava da preživti i ne haje puno za društveno/socijalne uslove u kojima je rođen i odrastao – na njegovom zapadu nije lako biti ni belac a kamoli crnac, Kinez ili Indijanac, a kad si već rođenjem gurnut na slabiju stranu, moraš se daleko više boriti i tu kukanje ne pomaže puno.
Moraš ubiti Apača koji te pokušava zaklati, moraš pobeći od rulje koja te želi linčovati, čuvati se od divljeg konja koji te želi zgaziti, možeš verovati prijatelju, bez obzira na boju kože…a ponekad čak ni njima, jer se prijateljstva brzo ruše!
I tako funkcioniše svet kroz koji se Dik kreće i tu filozofiranje o rasnim problemima ne pomaže puno. I zato kad pijani Apač pokazuje zadnjicu i piša prema Diku, on ga jednostavo upuca jer je laka meta, uz reči “žao mi je što moram da te ubijem, pijana budalo”, a ne zato što ima drugu boju kože!
Ovako Mazurijevu vrlo eksciplitno postavljenu priču, dodatno ističe direktno Dikovo obraćanje čitaocu, a kad se ono spoji sa Koradovom grubom grafikom , punom senki i crne boje i pomalo groteskno prikazanom anatomijom ljudskih tela, dobije se žestok strip koji hvata pažnju čitaoca svojom grubom lepotom i vrlo ekspresivnim stilom… ili ga ovaj zgroženo baca razočaran nekom drugom slikom Divljeg zapada od one koju ima u svojoj glavi.
Izdanje “Zlatne serije” ima dve naslovnice – A i B, a naslovnicu B ovaj put potpisuje čuveni velemajstor domaćeg stripa Igor Kordej, koji se izuzetno potrudio da svojim radom objasni otkud ona odrednica “18+” na naslovnoj.
Treba pomenuti da je urednik ovog izdanja, pisac i prevodilac Goran Skrobonja, kao i obično odradio odličan posao oko teksta prilagodivši ga srpskom jeziku na vrlo zabavan i duhovit način. Kao prvi deo ovog serijala “Crno kao noć, crveno kao krv” donosi priču o poreklu glavnog junaka i početku njegovih avantura na Divljem zapadu.
Drugi ciklus, odnosno treću i četvrtu svesku, potpisuju Kolombo i Frisenda, dok treći ciklus, koji sadrži tri preostale sveske, radili su Bozeli i Andreuči i one će Dika odvesti u nove avanture od kineskih bordela, preko teksaških prerija do mitskog gradića Dedvuda u kojem je našem junaku lično Divlji Bil Hikok dao ime, jer je njegovo pravo ime Vilfred.
U svakom slučaju reč je o veoma zanimljivom stripu, koji scenaristički nudi neki drugi pogled na Divlji zapad; ima krajnje živopisnog junaka, odličnu crtačku ekipu, a srpsko izdanje doživelo je na startu i dodatnu kontroverzu.
Ukratko, Dedvud Dik jaše divljim Balkanom i trenutno se oseća kao kod kuće!
HL/Izvor: bosonoga.com
