Jedna od najvećih nepravdi devedesetih svakako je priča o tome kako su članovi grupe The Verve ostali bez tantijema za svoj ubedljivo najveći hit.
Naime, orkestralni deo pesme je sample pesme “Last Time” grupe Rolling Stones, a grupa je dobila dozvolu vlasnika snimka Decca Records. Ono što nisu dobili je dozvola bivšeg menadžera grupe Alena Klajna, koji je držao prava na sve pesme koje su Stonesi snimili pre sedamdesetih, a to je uključivalo i ovu.
Može li ritam da se zaštiti autorskim pravima? Pokrenuta tužba koja bi mogla da uzdrma popularnu muziku
Klajn je, naravno, odbio da ustupi prava tvrdeći da su uzeli veći deo nego što je dogovoreno. Tačnije, Klajn je tvrdio da je pevač sporije otpevao frazu iz spomenute jesme Rolling Stonesa, što je kršilo dogovor o korišćenju samplea. Vredi spomenuti i da Klajn nije autor, već samo jedna od pijavica koje su se okoristile radom Stonesa. Štaviše, Stonesima se pesma svidela i nisu želeli da se uključuju u raspravu.
Rolling Stones su vratili pesmu “Bitter Sweet Symphony” njenom pravom vlasniku… Sada je otkriveno i ko je tu odigrao ključnu ulogu
Pođzo je suđenje završeno, Verve su morali da se odreknu svih tantijema u korist Klajna, Džeger i Ričards potpisani su kao autori pesme, a Eškroft je od svog velikog hita dobio samo – 1.000 dolara. Poređenja radi, Eškroft je jednom prilikom rekao koliko je novca izgubio zbog pesme koja se aktivno pušta i dan danas:
– Svako bi, osim ako nije lud, zapamtio dan kada mu je neko ukrao 50 miliona dolara.
Tek je Klajnov sin 2019. posle smrti oca i u dogovoru s članovima Stonesa uspeo da dogovori da se prava i autorski potpis vrate Ričardu Eškroftu, čime je okončana jedna od najvećih krađa u istoriji muzičke industrije.
