Londonska umetnica, kantautorka i čelistkinja Lusinda Šua objavila je debi solo album “YIAN”, za 4 ad. Album je dostupan na vinilu, CD-u, kao i svim digitalnim striming platformama.
Singl “Golden”, izdanje Lusinde Šua iz 2022., napisan iz perspektive njenog mlađeg ja, bio je meditativni uvod u svet albuma YIAN, kome su prethodili i singlovi “Echo”, “An Ocean” i “Something Other Than Years”.
“YIAN” (yàn), znači lasta na kineskom, i deo je Siew Yian – imena imena koje su njeni roditelji dali Šui kako bi sačuvali njenu vezu sa kineskim nasleđem. Kao što ta ptica selica i pevačica živi na dva kontinenta, tako živi i Šua kao umetnica, između engleske, malezijske i kineske kulture koje čine njeno nasleđe.
– Zapis odražava moju potragu za ‘nepoznatim’ delom sebe, nečim što sam nasledila, ali nisam u potpunosti razumela – kaže Šua.
Rođena od majke Engleskinje i oca kinesko-malezijskog porekla, delimično sa genima autohtonog malezijskog plemena, odrasla je u engleskom gradu Milton Kejns. Njeni roditelji nisu govorili mandarinski, a njenom okruženju nedostajala je jaka azijska zajednica ili uzori koji su kao ona. Sindrom osećanja da je prevarana i odbačenosti utkali su se u tkivo njenog identiteta, noseći njena osećanja ka nepripadanju i čak odsustvu autentičnosti.
“Kome da se obratim, kad ne ličim na tebe?”, tiho ona šapuće u pesmi “Golden”.
U odsustvu mandarinskog kao maternjeg jezika, muzika je postala način da izrazi delove sebe koji se ne mogu opisati rečima; “YIAN” se yapravo pojavio kao način lečenja.
Duboko introspektivan i potpuno ostvaren nosilac kreativnog izražavanja (Šua je samostalno producirala i osmislila osam od deset pesama), “YIAN” se pojavljuje manje kao album, već više kao pogled na svet, posvećenost učenju i otkrivanju sopstvenog bića izbrušen tokom Šuinog doživotnog pomirenja sa svojom ličnom istorijom i identitetom.
Kroz ovaj proces pronašla je novi jezik kojim je izrazila svoja iskustva, jezik koji je ležao u praksama koje je razvila i kreativnoj zajednici, sa kojom je izgradila solidarnost tokom procesa: koautorstvo vizuelnih identiteta sa glavnim saradnicima Taš Tang (Tash Tung), Džejd Ang Džekmen (Jade Ang Jackman) i Nu Ksuan Hua (Nhu Xuan Hua), scenografima Lidijom Šan (Lydia Chan), Jonkilom Lorens (Jonquil Lawrence) i Erin Ce (Erin Tse). Šua je takođe konstruisala fizički jezik albuma kroz ples sa režiserima pokreta Šantel Fu (Chantel Foo) i Duejnom Nasis (Duane Nasis). Ovaj izraz je najslikovitije prikazan kroz kratki film snimljen za “Echo”, koji je izašao krajem januara.
