Jethro Tull, kultni britanski progresiv rock bend, nastupiće 14. oktobra u beogradskom Sava centru u sklopu turneje kojom slave 50 godina od objavljivanja prvog albuma.
Britanski bend najpoznatiji je bio krajem 70-ih godina kada su ih proslavili posebna boja glasa njihovog frontmena Jana Andersona kao i flauta koju su koristili u gotovo svakoj pesmi. Tokom karijere prodali su više od 60 miliona ploča i snimili 21 studijski album, od kojih je posljednji “The Jethro Tull Christmas Album”, koji su objavili 2003. godine.
U sklopu turneje kojom slave 50 godina na sceni odradili su više od 50 koncerata širom SAD i Evrope, a sada su stigli i na Balkan. Bend počinje turneju u regionu 13. oktobra u Domu sportova u Zagrebu, dan kasnije nastupiće u Sava centru u Beogradu, a 16. oktobra u SRC Kale u Skoplju, u organizaciji Avalona, koji i sam slavi jubilarnih 25 godina rada.
– Prošli smo SAD i dobar deo Evrope. Po pravilu su to bili samostalni koncerti, ali tu i tamo smo nastupali i na festivalima. Ipak, sada nam slede Zagreb, Beograd i Skoplje i to će biti pravi show, baš onakav kakav želimo. Sviraćemo naše ranije radove iz prvih deset godina našeg postojanja. To je bilo vreme kada je svet saznao za Jethro Tull i naši najstariji fanovi nas se sećaju upravo po tom razdoblju iz 70-ih godina – kaže Jan Anderson.
Lider kultnog benda kaže da ipak nije više onaj roker s početka karijere i da je muzika Jethro Tull postala muzika za uživanje.
– Gledao sam nedavno stare snimke s početka karijere. Imao sam 20 godina i na svakom nastupu je bilo tako puno energije i života. Sećam se kada smo nastupali kao predgrupa Led Zeppelinu pa sam dva sata mogao da trčim s jednog kraja bine na drugi. Ali tom bendu je nedostajalo nešto. Jedna sofisticiranost i osećajnost, jedna posebna vrsta interpretacije. Zato danas insistiram na koncertima gde ljudi sjede i slušaju. Nisam više za stadione i sportske dvorane, to vreme je prošlo. Želim da ljudi sede i uživaju u muzici.
Jan je otkrio i tajnu ostanka na sceni 50 godina.
– Imam jednu prednost, a to je da sam muzičar. Da sam teniser, morao bih u penziju sa 35. Kao muzičar mogu da sviram i nastupam sve dok ne umrem. To je prva stvar. Drugo, kada sam bio mladić, slušao sam starce kako sviraju. Nisam voleo tu pop muziku, nego sam slušao jazz, blues i folk, muziku koja može da bude večna. Rekao sam tada da jednoga dana želim da budem taj starac, neko koga će i u starim danima i dalje slušati brojne generacije. I, eto, mislim da sam uspeo – kaže Anderson.
HL/Izvor: jutarnji.hr
