Bajaga i Instruktori objavili su pre 30 godina svoj treći album “Jahači magle”, sa koga su veliki hitovi bili “Samo nam je ljubav potrebna”, “442 do Beograda”, “Rimljani”… Sigurno da nije bilo lako napraviti treći album nakon izuzetnog uspeha “Sa druge strane jastuka”, ali se momci iz benda nisu obrukali sa “Jahačima”.
– To je bio baš nekako poseban, svirački album benda koji je imao iza sebe blizu 200 koncerata godišnje. Mislim da nam je to tehnički i zvučno najbolje snimljen album. Nismo težili da bude komercijalan i mejnstrim, a bio je uspešan i pružio je mogućnost da nastavimo da radimo dalje – kaže Momčilo Bajagić.
Očekivanja od prelomnog trećeg albuma Bajage i Instruktora bila su, možda neopravdano, izuzetno visoka, a “Jahači” su na kraju stigli “samo” do respektabilnih 260.000 primeraka vinilnih ploča i kaseta.
– Napravili smo veliki uspeh sa “Jastukom” i odjednom su iz diskografske kuće odlepili na nas. Kad smo počeli da snimamo “Jahače” došao je Stanko Terzić, direktor PGP-a, čuo je “300 na sat”, i rekao: “Ovaj ćete prodati u 600.000!” Što se naravno nije desilo. Niti smo hteli da pravimo komercijalan album. Čak smo bili u fazonu da nam je “Jastuk” vrlo komercijalan, a da bi sad da pravimo više svirački album, da stvarno bude dobar zvuk – priseća se Bajaga.
[tabs]
[tab title=”Psihodelični omot albuma” icon=”iconic-info”]- Radovan nas je polivao bojom, Zorica nas je slikala, a on je posle pravio kolaž od toga. Bili smo totalno mokri od boje. Svima je bilo blesavo što to radimo, ali Radovan je tako hteo. Meni se sada to dopada, jer nekako odražava vreme u kom smo živeli, uopšte kakav je bio Beograd tad – seća se Bajaga.[/tab]
[/tabs]
U tom cilju, sa producentom Sašom Habićem bend je proveo čitavo leto 1986. godine, u čuvenom beogradskom Studiju 5. U nastajanju “Jahača” Bajagi i Instruktorima pomogli su brojni gostujući muzičari, kao što gitaristi Rajko Kojić (1956-1997) (ex Riblja čorba ), Duda Bezuha (Zona B) i Jane Parđovski (1962-2011)(Džakarta), basista Bata Božanić, saksofonista Neša Petrović… Uz to “Jahači” su poslednji album sa Dejanom Cukićem u postavi Instruktora, koji je ovde dobio priliku da se glasovno iskaže u pesmama “Gde stiže moje sećanje” i “Bam bam bam”.
“Jahači” su prvi album na kome u celosti svira klavijaturista Saša Lokner, koji se Instruktorima pridružio tek pri kraju snimanja “Jastuka”.
“Jahači” uspešno nastavljaju žanrovsku šarolikost sa prethodna dva albuma – nakon otvarajuće rokerske “Ja mislim 300 na sat” sa gostujućom pevačicom Josipom Lisac, slede rege “Kao ne zna da je gotivim”, višeslojna pop pesma “Gde stiže moje sećanje”, džez-sving “Red i mir”, baladni “Rimljani” i gitarski pršteća, “Samo nam je ljubav potrebna”, sa sve posvetom “All You Need Is Love” Bitlsa. Nakon zvučno raskošnog “Straha od vozova” i fank rok poigravanja “Bam bam bam”, odgovarajući kraj albuma stiže sa “442 do Beograda” – sporovoznom odom putovanjima i povratku matičnom gradu. Pesma koja danas važi za jedan od zaštitnih znakova Bajaga i Instruktora.
“Psihodelični” omot albuma radio je slikar Radovan Hiršl, fotografije Zorica Bajin-Đukanović, a u PGP-u nisu bili baš zadovoljni rešenjem jer na prednjoj strani uopšte nije bilo imena benda.
[tabs]
[tab title=”Bajaga o Jahačima magle” icon=”iconic-info”]Ja mislim 300 na sat
Hteli smo rokačinu. Pesma ima energiju i odlično je uspela. Gostovala je Josipa Lisac, koja je u Beogradu imala koncert. Na našu sreću bila je u hotelu Ekscelzior, odmah pored Studija 5, pa sam je zvao da otpeva nešto. Nisam mislio da je maltretiram previše, već samo da otpeva kao neki uvodni gospel. Onda smo uvideli da je to malo za nju, jer peva fenomenalno, i samo smo je pustili za mikrofon.
Kao ne zna da je gotivim
Voleo sam dosta rege i želeo da ga imam na albumu. Gitaru je svirao Jane Parđovski, a ja sam svirao solo sa vah-vahom na telekasteru, pošto sam voleo solaže kod Boba Marlija. To mi je bila neka inspiracija.
Gde stiže moje sećanje
Ovi moji iz benda često me ubeđuju da je vratimo u repertoar. Možda to i uradimo. Dugo je nismo svirali, a dobra je stvar, jer je uživo malo komplikovano da se izvede. Jedna od pesama gde smo krenuli da radimo stvari malo drugačije. Uvek sam imao kao neki dobar uzor “Sgt Pepper” Bitlsa, gde se svašta nešto dešavalo.
Red i mir
Pesma o Zemunskom keju (smeh). Voleli smo svi sving i taj neki fazon, a bubnjar Vlajko (Golubović) je dosta svirao sa džezerima, sa kojima je bio saksofonista Neša Petrović, i onda ajde da nešto uradimo što bi bilo brzo, a da ima tu foru.
Rimljani
Malo drugačija balada, sa nekim drugačijim slikama. To je bilo vreme kad se već dosta osećala tenzija u vazduhu, iako je bilo još daleko do ratova i sranja. Pesma bez nekog direktnog obraćanja, ali je govorila da se nešto sprema. Kornelije Kovač je u aranžmanu dosta pomogao.
Samo nam je ljubav potrebna/All You Need Is Love
Angažovana stvar. Niti je njena aktuelnost prošla, niti su se moji stavovi promenili, tako da mogu bez problema da je sviram uvek. Iako je bilo mnogo boljih gitarista, niko nije znao na taj način, sa takvom energijom, da odsvira uvod kao Žika (Milenković). Njegova gitara mikrofonira na specifičan način – nekontrolisano. Prava pank prljava mikrofonija. Žika je snimio uvod koji se dva puta ponavlja, a onda je Duda Bezuha nasnimio još 14 gitara! Meni je Žikina melodija bila odlična pa sam napravio pesmu iz neke hipi faze, kao neka naša verzija pesme miru. Otud na kraju “All You Need Is Love” Bitlsa. Dobro zvuči.
Strah od vozova
Ljubavna pesma i neko malo ispitivanje sebe i šta mi se sve desilo za dve, tri godine. Čitav taj posao (oko benda) mi je napravio veliku gužvu u glavi. Neka moja refleksija na to. Rajko Kojić je smislio i odsvirao nešto što je između teme i pratnje u isto vreme. Vrlo neobično i specifično. Ako hoćete tu stvar da svirate kako treba, morate da je skinete totalno. Drago mi je što je Rajko svirao u toj pesmi, jer da nije, ne bi tako zvučala. Nikad nije bila veliki hit, ali ljudi vole tu stvar. Sad je nekako legla i nama, volimo da je odsviramo. Ovog leta sam vratio pesmu u repertoar i mislim da nisam progrešio.
Bam bam bam
Stvar je odlično ispala kao neki sešn. Saksofonista Neša Petrović je fenomenalan, Deša Cukić je odlično otpevao svoj deo. Dobar rif i gitare. Stihovi su kao neki mali scenario za spot, neka jurnjava kolima, policija, grad… Nije imala specijalnu poruku, već dobru atmosferu i pozitivan fazon. Stihovi “bam bam bam” su kao pucnjava, pesma je kao neki mali krimi film u fank-rok šmeku.
442 do Beograda
Često su me pitali šta je 442, a u stvari ništa konkretno, samo dobra rima. Hteo sam da zvuči kao puno kilometara, jer smo stalno bili na putu., Kad gledaš kroz zamagljen prozor vide se isprekidane linije na putu ili stubići pored. Prava muzičarska stvar, kad se vraćaš sa svirke. Lep način da se zatvore “Jahači”.[/tab]
[/tabs]
