Izgubljeni intervju Lemija Kilmistera: Izdavači su od nas tražili da napravimo pop album!

U julu 1981. nedugo nakon što je “No Sleep ‘Til Hammersmith” zauzeo prvo mesto na listama, novinar Malkolm Dom sreo se sa Lemijem kako bi razgovarali o brzorastućoj slavi Motorheada. Do sada ovaj intervju nije neobjavljen, ne zna se pravi razlog za to, ali evo nekih delova njihovog interesantnog razgovora.

Kada je Motorhead u junu 1981. objavio svoj prvi live album “No Sleep ‘Til Hammersmith”, malo je ljudi očekivalo da će debitovati na vrhu britanske top liste. Ali upravo se to dogodilo.

Bend – Lemi, ‘Fast’ Edi Klark i  Fil ‘Philthi Animal’ Tejlor – već je pravio pare, ali “No Sleep ‘Til Hammersmith” ih je postavio na drugi nivo. Album je snimljen u martu/aprilu te godine, kada su svirali pet koncerata u Velikoj Britaniji. Nastupi u Queens Hall u Lidsu (28. marta) i gradskoj većnici u Njukaslu (sledeće noći) snimljene su za album uživo, iako je na kraju korišćen uglavnom posljednji snimak.

Kada se album našao na vrhu top liste, bend je bio na turneji po Americi, kao podrška Blizzard Of Ozz, novom bendu Ozija Ozborna. Vratili su se u junu, spremni da na budu headlineri Heavy Metal Holocausta u na stadionu Port Valea 1. avgusta, ironično sa Ozijem i njegovim bendom odmah ispod njih na line-upu.

– Nekoliko dana pre ovog festivala, intervjuisao sam Lemija u kancelarijama Bronze Recordsa (izdavačka kuća Motorhead), na Chalk Farm Roadu u Londonu. Intervju je rađen za irski časopis Hot Press, a sam čovek je bio opušten i dobro raspoložen dok smo sedeli u dobro tapaciranoj kancelariji. Lemi je tada bio jako tražen u medijima, pa sam imao samo 30 minuta, ali imao je neke zanimljive stvari da kaže – prisetio se novinar.

Ovaj razgovor nije nikada objavljen u časopisu, iz razloga koji nikada nisu objašnjeni. I ostao je neobjavljen. Sve so sada. Nedavno sam slučajno naišao na rukopis. Dakle, 40 godina kasnije, evo jevanđelja prema Lemiju za koje se pretpostavljalo da je izgubljeno – objasnio je Maklolm Dom.

Zašto ste sada odlučili da napravite album uživo?
– Nešto da se uradi! Ne, šalim se, već neko vreme razmišljamo da napravimo album uživo. Pred publikom smo u najboljem izdanju. Tu sijamo. Obožavaoci su pitali kada ćemo to uraditi. Pa smo odlučili da snimamo koncerte na martovskoj turneji. Dobro su ispali i mi smo to iskoristili.

Snimili ste nekoliko svirki. Kako ste izabrali šta ćete koristiti?
– Puno toga smo ostavili Viku Majlu. On je naš producent, pa smo ga naterali da radi nešto za svoje pare. Preslušao  je sve trake i izabrao ono što oseća da je najbolja verzija svake numere. A onda smo slušali šta je sastavio i uglavnom smo se slagali s njim. Vik je uradio sjajan posao. Ne samo u izborima. Ali i u načinu na koji je sve pomešao. Moglo je da ispadne vrlo aljkavo i zvuči kao da ne teče. Ali pobrinuo se da ono što čujete izgleda kao da je sve od jedne noći.

Zašto niste napravili dvostruki album uživo, kao što su to učinili drugi?
– To je bio plan. Ali onda smo shvatili da naš set nije bio dovoljno dug. Mogli smo da uradimo tri strane dvostrukog LP -a, pa šta bismo uradili na četvrtoj strani? Pretpostavljam da smo nas troje mogli samo da ispričamo nekoliko viceva da popunimo vreme, ili da promućkamo. Ali ko bi to želeo?!

Sigurno ste mogli da produžite nastup uživo?
– To nikada nije bila opcija. Za Motorhead, naša postavljena dužina je potpuno tačna. Ne samo za nas, već i za fanove. Da smo tako radili, otkrili biste da bi nivo energije opadao. Možete li zamisliti kako bi to zvučalo na albumu uživo? Tri četvrtine vremena bilo bi zaista moćne, a onda pri kraju bismo zvučali kao folk bend, ha!

Vaša turneja po Velikoj Britaniji nazvana je “Short Sharp Pain In The Neck”. Jeste li razmišljali o tome da album tako nazovete?
– Ne. Zvučalo je u redu za turneju, jer je to rezimiralo činjenicu da smo radili samo nekoliko koncerata. Ali bilo bi pogrešno koristiti ovo na albumu. Dakle, smislili smo “No Sleep ‘Til Hammersmith”.

Zašto ste se odlučili za ovaj naziv? Na turneji niste svirali na tom mestu.
– Znam. Ali to je izraz koji smo ranije koristili dok smo razgovarali na putu. To je postalo nešto kao šala. I mislili smo da je dobro funkcionisalo kada je stavljeno na omot albuma. Takođe vama novinarima daje o čemu da razmislite i pitate nas u intervjuima. Samo u slučaju da ne možete da smislite ništa bolje.

To je vrlo pažljivo od vas!
– Ja sam takav. Uvek želim da pomognem časopisima!

Upravo ste završili veliku američku turneju sa Blizzard Of Ozz. Kako je to prošlo?
– Bolje nego što smo očekivali. Bilo je zabavno biti tamo sa Ozijem. On je takav lik i lepo se slažemo. Počinje iznova. Očigledno, ljudi ga poznaju od Sabbatha, ali ovo je novi bend i moraju da grade od temelja. Ali prostori su bili pristojne veličine, a publika dobra. I činilo se da su se zagrejali za nas. Tretirali su nas dobro i to je bilo vredno putovanje.

Počinjete li da razmišljate o novom studijskom albumu?
– Postoje neke ideje o pesmama koje se krčkaju. Ali daleko smo od toga da budemo spremni za ulazak u studio i snimanje. Sledeći put ćemo možda učiniti nešto drugačije. Šta kažete na western album? To je nešto što bih mogao da kažem našem menadžeru Dagu Smitu, samo da ode i završi to sa Bronze Recordsom . To će ih zabrinuti!

Da li se odjednom osećate pod pritiskom jer ste imali album broj 1?
– Definitivno. Sada smo imali rekord na top listama i dokazali da je to moguće za bend poput nas, svi će očekivati da ponovimo trik. Da li će to uticati na ono što radimo? Ne. Niko ne poznaje Motorhead bolje od mene, Ediha i Filtija. Ali očekujem da će svi oni oko nas sada zahtevati album koji može da uradi ono što je “No Sleep ‘Til Hammersmith” uradio na top listi. A takođe singlovi. Možda moramo da nateramo Pinu Iston Easton da gostuje u pesmi? Samo se šalim.

Uspeli ste u saradnji sa Girlschool na EP -u “Massacre Day Valentine’s Day Massacre”. Mislite li da će Motorhead u budućnosti uraditi tako nešto sa drugim bendom?
– Ako dođe prilika uz pravi bend, naravno da ćemo to razmotriti. Što da ne? Vrlo dobro poznajemo Girlschool. Obilazili smo ih, družili se sa njima i imamoi sličan smisao za humor. Zato je povezivanje uspelo. Ali nećemo to učiniti ni sa kim bez razloga.

(…)
Motorhead je prešao dug put od kada su vas čitaoci NME 1976. proglasili za “Najbolji najgori bend na svetu“. Da li ste zaista razmišljali o odustajanju kada se to dogodilo?
– Pa jesmo. Ništa nam se nije dešavalo. Uradili smo album za United Artists koji su odbili da izdaju (On Parole, konačno objavljen 1979.) – izgleda da su očekivali da napravimo pop album ili tako nešto. Štaviše, kompanija nas nije pustila da izađemo iz ugovora sa njima. Uradili smo singl za Stiff, “Leaving Here”. A UA je blokirao njegovo puštanje. Pi***tine. Pa smo osetili da nemamo kuda.
Čak smo rezervisali oproštajni koncert u The Marquee u Londonu i pitao sam Teda Kerola , koji je vlasnik Chiswick Recordsa i bio mi je drug, da li bi ovo snimio. Sreća je bila na našoj strani, jer nije mogao da donese opremu u klub, a da to nadoknadimo ponudili su nam dva dana u studiju. Snimili smo ceo album “Motorhead”. To je izašlo ’77., Jer je do tada ugovor sa United Artists-om već istekao, i odjednom smo krenuli.
A kako se osećam prema toj anketi NME? Barem su priznali da smo u nečemu najbolji.

Imate li viziju gde želite da se bend nađe do vaše desete godišnjice 1985. godine?
– Imam viziju šta želim da radim nakon ovog intervjua. Idem u pab i popiću Jack i Coca-Colu. To je otprilike onoliko unapred koliko se usuđujem da pomislim. Živite za trenutak i prestanite da pravite velike planove. Ako naš menadžer ili izdavačka kuća žele da razmišljaju tako daleko u budućnost, to je na njima. Nas trojica ćemo nastaviti kao i uvek. Jedino što ću promeniti narednih dana biće donji veš!

HL/Izvor: Metal Hammer

Oglasi