Grupa Bicikl, koju je osnovao kompozitor i tektopisac Jovan Stojiljković, objavila je album “Perjani most”, snimljen pre – 40 godina.
Na promociji albuma “Perjani most” održanoj u URMUS-u, skupilo se mnogo starih prijatelja grupe Bicikl i veče je bilo puno emocija. Jer, ne čeka se baš na svako izdanje četiri decenije…
Bogdan Stojiljković, u ime izdavačke kuće AU prvi se obratio prisutnima i prisetio se svojih mlađih dana kada je uz svoj oca prvi put zavoleo Bicikl:
– Neverovatne gitarske solaže, koje i putem interneta nigde nisam imao prilike da čujem, zainteresovale su me za muziku grupe Bicikl. Otac mi je rekao da je to svirao tada momak mojih godina, što je meni bilo nezamislivo i dalo mi snagu i želju da se i ja bavim muzikom na bilo koji način. Danas, sudbina je tako htela, da se umešam u ovaj album radeći mastering i digitalno izdavaštvo.
Prisutni su imali prilike i da se detaljnije upoznaju sa biografijom grupe Bicikl koju je osnovao kompozitor i tektopisac Jovan Stojiljković a čiji su članovi tada, pored njega, bili Nikola Čuturilo, Dragan Spasić i Slobodan Jurišić. Kao peti član uz grupu, sve vreme, bio je Stevan Krstec, organizator. Većinu vremena oni su provodili vežbajući svoj autorski materjal a ređe nastupali.
– Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu je bio veliki broj muzičkih grupa različite orijentacije i pravaca. Uticaj novog talasa i panka osećao se i na ovim prostorima. Neke od grupa su uspele da se predstave javnosti, neke bile podržane, a pojedine nekako u senci ovih, egzistirale i bez odgovarajuće podrške medija, mozda i prerano prestale da postoje. Jedan od takvih primera je grupa Bicikl.
Kompozicije “Prazna pesma” i “Telefon”, koje su snimili u svojoj režiji 1981. godine, omogućile su im da snime singl ploču za PGP RTS, ali po rečima čelnika kuće kompozicije su bile dobre ali ipak je trebalo staviti neki lakši sadržaj na prvi vinil. Tako da je te iste godine osvanuo singl “Palanačka hronika” koji je bez podrške medija prošao dosta nezapažno.
Dolaskom bubnjara Dragana Boharevića Bojsija nastaje tvrdo jezgro grupe. On i Jovan su postali veliki prijatelji i nadničili po raznim objektima da bi skupili novac i snimili material za LP “Perjani most”.
To se i dogodilo 1983. godine u Studiju MS Veselina Maldanera gde ih je snimao čuveni Rade Ercegovac. Svoju energiju, znoj i glad su na snimanju ostavili pored Jovana i Čuture i Dragan Boharević (bubnjevi) i Aca Jelić (bas). Bile su tu velike ambicije i velika ulaganja ali ništa se nije dogodilo. Album je ostao neobjavljen. Izdavači su material smatrali nekomercijalnim i samim ti neisplativim za štampanje.
Jovana Stojiljkovića muzička javnost je kasnije mogla da upozna kroz pesme “Sanja”, “Da li si čula pesmu umornih slavuja”, “Posle devet godina” i još neke velike hitove koje je objavila grupa Alisa. Bicikl je bio deo prošlosti.
Prošlo je od tada 40 godina. Možda je sada vreme za priču “Perjani most”.
– Dok sam radio te pesme ja sam bio onako dosta mračan. Ali vreme čini svoje, 40 godina je ogroman period… sad sam još mračniji! – rekao je Jovan Stojiljković na početku svog kratkog, ali emotivnog izlaganja: – Dvojica jako važnih ljudi iz grupe, Dragan Boharević Bojsi i Aleksandar Jelić u međuvremenu su nas napustili, spala je knjiga na dva slova, Nikola Čuturilo i ja, i evo sad ovo što smo uradili možda ima šanse da negde proviri glavu i da neki drugi ljudi možda prepoznaju nešto pa malo i slušaju te pesme.
HL INTERVJU – NIKOLA ČUTURILO: Loši đaci žele da nas pretvore u robote bez duše, potrošače lošeg vazduha…
– Sećam se vrlo dobro, kao danas, to je bila recimo ’77. godina, imali smo Beogradsko leto u Domu omladine. Ja sam tu tad prvi put video Jovana, slušao sam Zvučni zid i noge su mi se odsekle. To je bilo nešto potpuno drugačije. Nedugo posle toga upoznao sam Nenada Atanasijevića (Nešu Pacova) i on me je doveo u bend. U bendu su bili Nebojša Jovanović, koji mi je vršnjak, prošli su kroz grupu Čeda Petrović, Sloba Jurišić… – započeo je svoje izlaganje Nikola Čuturilo: – Pamtim jedno vreme nestvarnog entuzijazma, ništa nam nije bilo teško. Stalno smo nekako bili polu-gladni i pili smo neka najgora pića, ako te neko negde pozove da sviraš nije bio problem da spakuješ pojačalo u prevoz međugradski… prosto smo disali to što smo radili.
Čuturilo je i za Jovana, ali i za taj period života imao samo reči hvale:
– Jovan je izvanredno talentovan čovek, mislim da je njegov najveći neprijatelj kroz život u smislu karijere bio on sam, ali to je njegova karma, njegova sudbina. Ja sam se postavio kao muzičar u tom bendu, stasao, negde odrastao i očigledno bio spreman za neke kasnije izazove. To nikad nisam zaboravio i on to zna. Imam svo poštovanje i zahvalnost za period proveden u Biciklu, a ovo je posebna prilika jer to samo negde znači da šta god smo radili u životu ukoliko je iole vredelo to će dočekati svetlost dana i ako budem u prilici, potrudiću se da se to čuje malo šire.
Pod etiketom izdavačke kuće AU, album “Perjani most” možete pronaći na svim striming platformama: https://kasurl.com/ENSZ3
