IT (2017)
Reditelj: Endi Mušeti
Scenario: Čez Palmer, Kari Fukunaga, Geri Duberman (prema romanu Stivena Kinga)
Uloge: Bil Skarsgard, Džeden Liberer, Džeremi Rej Tejlor, Sofija Lilis, Fin Volfhard, Vajat Olif, Nikolas Hamilton…
Trajanje: 135 min.
Budžet: 35 miliona dolara
Ništa, prirodno, ne može da se meri s uzbuđenjem koje sam, kao klinac, osetio okrećući poslednju od više od hiljadu stranica romana “To” Stivena Kinga, ali najava premijere novog istoimenog filma Endija Mušetija za momenat mi je vratila taj nenadmašni trip treperavog iščekivanja da se desi nešto strašno dobro. Strašno. I dobro.
Davnih 90-ih mini serija “It” nije izazvala takvu reakciju, valjda nam je stvarnost bila dovoljni horor (što ne znači da sada nije), ali realno solidna ekranizacija kultnog horor romana nekako nije potvrdila da je dostojna onih hiljadu i kusur stranica Kingovog jedinstvenog osećaja da vas usisa u svoju prilču i baš kao klovn Penivajz natera da plutate zajedno s njim kroz likove i događaje u gradiću Deri, Mejn. Delom je to, sigurno, bilo i zbog ipak tada nedovoljno moćne TV produkcije, starih televizora na kojima smo seriju gledali, ili u mašti još živih likova kakve smo sebi stvorili čitajući roman, tek “It” iz 2017. u holivudskoj produkciji sa praktično neograničenim budžetom i mladom rediteljskom zvezdom Endijem Mušetijem, izgledao je kao idealna prilika da klinci kojima je danas hiljadu stranica kao hiljadu šamara, ipak dožive delić Kingove horor magije.
Za one koji ipak nisu čitali, niti gledali neku od ekranizacija, ukratko… “It” se, kao i najveći broj Kingovih dela, odvija u gradiću Deri u Mejnu, personifikaciji klasičnog američkog idealizovanog provincijskog mesta, u kome ništa nije kao što izgleda. U atmosferi na prvi pogled lenjog i dosadnog leta grupa školaraca, pod nadinkom Gubitnici, sreće se sa iskonskim zlom kojim je gradić proklet, oličenom u bizarnoj figuri klovna Penivajza (Bil Skarsgard) koji svakih 27 godina izlazi na površinu kako bi se hranio dečjim strahom, I njihovim telima, naravno, tokom perioda hibernacije. Telima koja plutaju negde u hodnicima kanalizacije ispod idiličnog gradića.
I “It” se, kao i priličan broj Kingovih dela, odvija uglavnom u “školskom” okruženju, među tipski određenim likovima kao što su mucavac, astmatičar, starmali dečak, crnac, Jevrejin, cvikeraš i devojčica/devojka s etiketom lokalne drolje. Dakle, Drugačiji. A tu su, kao u “Keri” na primer, i standardni lokalni srednjoškolski nasilnici, kao i roditelji koji ne postoje ili su potpuni monstrumi. Naličje američke idile.
A kada Penivajz otme malog brata glavnog junaka Bila (Džeden Liberer) i odvuče ga u kanalizaciju dok jednog kišnog dana pušta brodić niz poplavljenu ulicu, Gubitnici odlučuju da prekinu vekovno prokletstvo.
Horor standard, rekli biste. Ali ne i kada ga napiše Stiven King. Posebno kada se zna koliki je uticaj ovaj roman, napisan 1986. imao na globalnu industriju horora. I baš zbog toga su kreatori ovog filma pred sobom imali takoreći nemoguću misiju. Kako da naprave film koji će biti sasvim drugačiji od drugih, a pritom ispuniti očekivanja Kingovih fanova. I u tome u velikoj meri – nisu uspeli.
“It” je zamišljen kao duologija, film iz dva dela u kojem se radnja prvog, koji je pred nama, događa 1989. Drugi deo baviće se periodom posle 27 godina, kada se ekipa Gubitnika vraća u Deri na konačni obračun sa zlim klovnom. Prvobitno, film je trebalo da režira Keri Fukunaga, režiser “True Detective”, ali je on napustio projekat zbog neslaganja sa studijom. U rediteljsku stolicu seo je mladi Argentinac Mušeti, proslavljen trominutnim You Tube hororom “Mama” koji je Giljermo del Toro proglasio najjezivijim filmom koji je ikada gledao. I studio je dobio ono što je hteo. Čoveka koji ume da vas uplaši jednom scenom, kratkim rezovima, upečatljivim kretanjem kamere, krupnjacima… I tako u krug. Uz nekoliko stvarno briljantnih scena, kao što je ona sa samog početka filma u kojoj mali Bilijev brat Džordži juri svoj papirni brodić niz poplavljenu ulicu, hteli to ili ne, zapitamo se kako bi sve “to” Fukunaga uradio. I da li bi bilo bolje. Jer, gotovo sve ostalo videli smo već stotine puta u visokobudžetnim, ali i onim drugim hororima. Kao pesma “We Are Young” benda Fun, s čijeg početka mislimo da nas čeka ozbiljna stvar, dostojna Foo Fightersa, a na kraju dobijemo njanjavu dečiju pesmicu.
Da ne ispadnemo totalni hejteri, Mušeti je uradio stvarno korektan posao. Ali ništa više od toga. Bil Skarsgard je odigrao Penivajza onako kako mu je rečeno, s nepotrebno iritantnim egzibicionizmom. I ništa više od toga. Gubitnici su redom nepamtljivi i neupečtaljivi, izuzev možda Sofije Lilis u ulozi Beverli Marš, dok briljantnu minijaturu ima Stiven Vilijams, kao deda jedinog crnog Gubitnika. I ništa više od toga.
Kad se zna kakvi su se filmski velikani do sada bavili Kingovim delima: Stenli Kjubrik (Isijavanje), Brajan de Palma (Keri), Džon Karpenter (Kristina), Rob Rejner (Mizeri)…, jasno je da Mušetijev “It” nije ni izbliza u tom rangu. Kao i da je pred producentima još jedna nemoguća misija. Da drugi deo nadoknadi izneverena očekivanja. A to je đavolski težak posao. Čak i kad imaš predložak kakav to je dao genije horora.
Konačno, nije “It” film koji treba preskočiti. Ne, nikako. Da nisam Kingov fan, kao što jesam, zbog vrhunske produkcije i profesionalizma ako ništa drugo, zaradio bi jaku četvorku. Ovako…
Naša ocena:
