Za 13 godina, koliko je Sol Holif bio menadžer Džonija Keša, nije prošla nijedna nedelja bez nekog incidenta. Detalji o tome objavljeni su u knjizi ličnih pisama i druge Holifove dokumentacije “The Man Who Carried Cash”.
Knjigu je objavio njegov sin, koji je nakon očeve smrti pronašao sve dokumente. Holif je bio taj koji je Kešu predložio da iz kantrija pređe u mainstream, što je i uspelo. Ali, Keš se u to vreme navukao na amfetamine i barbiturate koje je najčešće kombinovao s alkoholom. Pomagalo mu je da ostane budan između koncerata na turneji, ali shvatio je i da više nije tako stidljiv kakav je inače bio na pozornici. Ali, to je imalo i puno ozbiljnije posledice – nestajao mu je glas.
https://www.youtube.com/watch?v=It7107ELQvY
– Koliko god su ga podizali, ti amfetamini počeli su da preokreću njegovu ličnost. Stalno je menjao raspoloženja, bio je paranoičan, stalno me ispitivao za novac i nije mi verovao. Nekad se činilo da je dvoje ljudi u njegovom telu – napisao je svojevremeno Holif.
Razbijao je hotelske sobe u svakom gradu gde bi došao. Cirkularnom zesterom basista Maršal Grant skraćivao je noge stolova i stolica u sobi, a on, Keš i violinista Gordon Teri imali su “dvoboj” pištoljima po hodnicima. S balkona su bacali vodene balone, vezalivali kvake na svim sobama na spratu kanapom, prebojili su vrata soba i razbijali zidove. Sve se to pročulo i Keš više nije bio poželjan na televiziji. Koncerte je toliko često otkazivao da je bilo teško dogovoriti ijednu gažu. Holif mu je sredio Carnegie Hall 1962. godine, ali on se toliko nakljukao pilulama da nije mogao ni da progovori, a kamoli da peva.
– Gutao je te tablete kao da jede kokice. Uz to je pio i ogromne količine tableta za dijetu kako bi mogao da obuče odelo kantri legende Džimija Rodžersa iz tridesetih godina. Ali tablete su mu isušile glasne žice i nije mogao da peva – napisao je menadžer.
Jedne večeri Keš je bio nadrogiran i pozajmio je sestrin kamper kako bi s nećakom Dejmonom otišao na ribolovački izlet u šumu Los Padres u Kaliforniji. Zapalio je vatru koja se otela kontroli. Keš je zapalio dva kvadratna kilometra šume, a požar je nedelju dana gasilo 450 vatrogasaca. Morao je da platiti 82.000 dolara državi jer je u požaru ubijeno 49 američkih kondora, inače zaštićene životinjske vrste. U tom je trenutku Keš je već bio u vezi s Džun Karter.
– Odjednom sam se našao u toj haotičnoj, nepredvidivoj i užasnoj atmosferi. Morao sam da se probijam kroz tužbe – pisao je Holif, kojeg je Keš stalno u paranoji optuživao da mu krade novac. Posle turneje u oktobru 1965. godine uzeo je sav novac i rekao da ide da ga stavi u banku. Zapravo je seo u taksi i otišao u Meksiko kako bi kupio jeftinije tablete. Uhvatili su ga sa 669 Dexedrinea i 475 tableta za smirenje koje je sakrio u kofer gitare. Platio je 1.500 dolara kaucije i izašao.
https://www.youtube.com/watch?v=Lq0fUa0vW_E
– Hapsili su me sedam puta za sedam godina. Bio sam na ivici nervog sloma i bio sam svestan toga. Uglavnom sam pio stotinu tableta na dan, ali nisu me zadovoljavale, nisam bio miran. Nisam mogao da podnesem svoj život, a nisam znao kako da se izvučem iz toga – ispričao je sam Džoni Keš. Džun ga je ostavila, a on je, besan i nadrogiran, seo u auto i probudio se u zatvoru u Nešvilu. Posle toga Džun i Holif savetovali su mu da pronađe psihijatra. Uskoro mu je bilo bolje, a menadžer mu je savetovao i da pronađe novog producenta. Nakon što se oženio s Džun, došao je i hit album “At Folsom Prison”.
Konačno, posle godina gubljenja novca i otkazanih nastupa, Keš je zarađivao 100.000 dolara po nastupu. Njegovi albumi prodavali su se u neverovatnim tiražima i ponovno je bio zvezda. Ali, Holifu je bilo dosta svega, a ni Džun ga nije volela.
– Godinama sam naporno radio i trpeo stalne uvrede i poniženja. Dosta je – napisao je Holif, koji je napisao i listu “za” i “protiv” ostajanja s Kešom – i ipak odlučio da ode.
Izvor: 100posto
