Vlasnicima kućnih ljubimaca nisu bile potrebne naučne studije da zaključe kako njihov pas ili mačka u nekoj muzici uživaju, a neki zvuk ili melodija ih natera da se sakriju u najudaljeniji kutak stana gde neće morati to da slušaju. Ipak, sve više istraživača posvećuje se ispitivanju uticaja određene vrste muzike na ponašanje životinja.
Na internetu je moguće naći plejliste muzike za pse i mačke, često s obećanjima da će pomoći životinjama da se opuste, navodi se u članku koji je objavio BBC. Studije potvrđuju da klasična muzika sporog tempa (oko 50–60 otkucaja u minuti) s jednostavnim, nežnim melodijama, bez jakih udaraljki ima primetan smirujući efekat na pse.
Pravi “vikend tekst”… Kakvu muziku vole vaši kućni ljubimci? Spotify napravio playliste i za njih
U Britaniji je sve popularnija “Through a Dogʼs Ear” serija kompozicija sporog tempa, pretežno klavira, osmišljenih da pomognu u smanjenju stresa kod pasa. Kreirali su je Džošua Lids, psihoakustični stručnjak i Suzan Vagner, veterinar-neurolog, koji su proučavali efekte ove muzike na pse. Posmatrali su preko 150 pasa u privatnim kućama i pansionima i otkrili da je više od 70 odsto pasa u azilima i 80 odsto pasa u privatnim kućama pokazivalo manje simptoma anksioznosti (nemir, drhtanje i ubrzano disanje) nakon slušanja pretežno klavirske muzike.
Studija s Univerziteta Kvins u Belfastu ispitivala je uticaj klasične muzike, audio-knjiga i tišina (kontrolna grupa). Nakon pažljivog posmatranja promena u ponašanju, istraživači su zaključili da klasična muzika ima značajan smirujući efekat u akutnim stresnim situacijama, kao što su poseta veterinaru i duga vožnja automobilom. Međutim, nisu svi stilovi klasične muzike efikasni. Najbolje je da se koriste jednostavne kompozicije sa sporim tempom, s malo ili bez perkusionih elemenata. Pokazalo se da ta kombinacija smanjuje nivo kortizola (hormona koji ukazuje na reakciju na stres) kod pasa. Međutim, osnovni razlog za ovaj efekat je teže objasniti.
Ova vrsta muzike je takođe imala sličan efekat na životinje u zoološkim vrtovima, uključujući slonove i gorile, koji su pokazivali manje agresije kada su slušali mirnu muziku. Studije na mačkama su ređe, ali jedna od njih je pokazala da je klasična muzika imala najizraženije efekte tokom veterinarskih procedura. Mace su bile opuštenije, a otkucaji srca sporiji.
Da li psi stvarno uživaju u muzici? I šta vole da slušaju…
Nije samo klasična muzika korisna. Pored klasične muzike, rege i soft rok su se takođe pokazali efikasnim, posebno u azilima i skloništima, gde su ovi žanrovi pomogli u smanjenju napetosti i agresije kod pasa. S druge strane, audio-knjige uglavnom nisu imale posebno smirujući efekat, jer su životinje bile pažljive na zvuk govora.
Istraživanja ističu da životinje imaju drugačije slušne sposobnosti od ljudi. Psi mogu da detektuju frekvencije do oko 65.000 herca, a mačke do 79.000 herca, tako da reaguju na zvukove drugačije od ljudi. Frekvencije koje su previsoke ili preniske mogu da uznemire životinje, što znači da muzika mora biti pažljivo odabrana.
