Krajem prošle godine Beograd je dobio novi klupsko-koncertni prostor i to na mestu gde se nekada nalazio deo kompleksa pivare Ignjata Bajlonija. SubBeerni Centar od početka rada je privukao kako konzumente najkvalitetnijeg piva, tako i ljubitelje kvalitetnih live svirki.
Jedna od njih upriličena je i sinoć, a reč je bila o unplugged nastupu bečejskog benda Eva Braun. Povod za ovaj događaj bilo je obeležavanje 25 godina od objavljivanja prvog domaćeg albuma “bez struje”, jednostavno nazvanog “Unplugged”, upravo u izvođenju benda Eva Braun.
Inače, album je izdat posle koncerta benda u Jugoslovenskoj kinoteci 16. aprila, sada daleke 1993. godine i bio je objavljen – na audio kaseti.
Koncertna postava Eve Braun u sastavu: Goran Vasović, Goran Obradović, Ljubomir Rajić, Zvonko Stojkov i Albert Shegerly na sceni SubBeernog Centra sinoć se pojavila – sa čak pedeset minuta zakašnjenja od zakazanog vremena početka koncerta.
Međutim, brojnost publike (pun SubBeerni centar), njihovo strpljenje, podrška posle prvih taktova na sceni, a onda i više od dva sata svirke, govore o tome da je Eva Braun bio i ostao jedan od najznačajnijih i najrespektabilnijih bendova domaće pop rok scene.
Nonštalantan, suzdržan i neposredan frontmen Goran Vasović poveo je publiku kroz svojevrstan muzički vremeplov u kojem su se slušali zaista najveći hitovi benda Eve Braun, od pomenutog albuma “Unplugged” (“Sada ne znam gde sam ne znam šta”, “Odvedi me iz ovog grada”, “Sva tvoja ćutanja”…), preko prvenca “Prisluškivanja” (“Jagodna polja”, najdiriljivija “Hajde sanjaj me sanjaj” gde je napravljen emotivni omaž Vladi Divljanju uz podršku i oduševljenje prisutnih).
Usledile su zatim i pesme sa albuma: “Pop Music” (“Zmajevi”, “Sasvim običan dan”, “Aljaska”…), “Heart Core” (“Lavirint”, “Mala prodavnica užasa”, “Prisluškivanja”), “Everest” (“Meg Ryan Blues”, “Strah od letenja”…), “Playback” (“Posle tebe”, “Okreni moj broj”, “Istra”, “Tako je čudno, zar ne”, “Sve što gubiš sam ja”…), kao i samostalno objavljeni singlovi – poput hita “Rikošet”.
Dakle, jasno je da je publika koja je sinoć bila na koncertu Eve Braun uživala u numerama koje su suštinski muzički potpis ovog benda.
Pomenuli smo suzdržanost… uprkos nenametljivom stavu i delovanju, Eva Braun – njen frontment Goran Vasović i svi ostali članovi, od početka devedesetih, kada se pojavljuju na domaćoj sceni pa do danas, bili su i ostali ona retka svetla tačka domaće pop rock scene.
Poput dečaka koji ne žele da odrastu, kroz svoju muzičku igru (koja je to samo u opisu, ne i praksi) decenijama su uspešno gradili svoj identitet i poziciju.
Ipak, skromnost je ono što definitivno odlikuje ovaj bend, koji iako nedri izuzetne ljubavne, živote pesme sa jakom porukom i uvek u besprekorno istom (ne i monotonom!) pop maniru, bitlsovskog senzibiliteta nikada nije bio pretenciozan u svom delovanju ili nastupu.
Utisak posle koncerta je onaj koji ima dugotrajno dejstvo. Dok traje, ne želite da prestane (u prilog čemu govori – dvostruki bis!), a kada prođe – kući odlazite nasmejani, pevušeći usput neku od pesama koje ste upravo čuli (ili možda i niste, pisac ovih redova je sa drugaricom pevala “Ne dozvoli”, koju na žalost, nismo sinoć slušali, ali jedva čekamo novu priliku!).
Bravo za Evu Braun! Bravo za prvih dvadeset i kusur godina! Idemo dalje, hoćemo još!
Marija M. Karan
