Pre nekoliko nedelja, gotovo tačno na 10. rođendan benda, kruševački ska/dub/punk/jazz sastav ZAA objavio je novi singl “Closer”, predstavio novu pevačicu Anđelu Ilić i tako najavio novo, kako kažu, peto po redu poglavlje u svojoj karijeri.
Bend koji je (teško za poverovati, ali istinito) prvi singl “After Rain Sunset” objavio posle samo sedam dana rada, u međuvremenu je prošao svoj “milion rokerskih kilometara”, stvorio značajnu bazu fanova i etablirao se u regionu kao sastav uz koji je odličan provod na svirci zagarantovan.
[accordion title=’ZAA su…’]Anđela Ilić – vokal, Ivan Đokić – gitara, Tomislav Ilić – bas gitara, Zlatko Petković – bubnjevi, Zoran Vasić – klavijature, Nikola Stanojević – trombon, Borivoje Đorđević – saksofon [/accordion]
Šta se sve i koliko promenilo za ovih deset godina (osim pet pevačica i nekoliko članova benda), i kojim putem će ZAA krenuti od ovog, četvrtog po redu albuma koji upravo pripremaju, otkrili su nam Zlatko i Toma, a nova dama u bendu, pevačica Anđela je, kao što je red, u znak dobrodošlice, dobila i svoj prvi mini intervju (pogledaj okvir).
Šta ste sanjali kad ste pre 10 godina osnovali bend?
Zlatko: Sanjali smo da dečečki snovi, konačno, budu način života. Da dokažemo nevernim Tomama da na Moravi mogu da uzru i banane i da je dovoljno da grupa ljudi veruje u istu stvar i udara u istu tačku na zidu i da taj zid pada, kad tad.
Toma: Pre nego smo osnovali band, pre deset godina, sanjali smo da imamo band.
Da li ste za jednu deceniju uradili malo, mnogo ili dovoljno?
Zlatko: Mnogo više nego što smo mislili da je moguće, manje nego što, kako se kasnije ispostavilo, može, a u odnosu na okolnosti, sasvim dovoljno.
Toma: Na to pitanje bi trebalo da odgovore muzički kritičari, ali pošto takvih u ovoj zemlji nema, onda mi dostojanstvo nalaže da na ovakvo pitanje ostanem nem.
Koliko se muzika ZAA promenila za ovih 10 godina?
Toma: Panta rei!
Zlatko: Muzika odrasta zajedno sa ljudima koji je stvaraju… Onoliko koliko smo mi odrasli toliko se promenila i muzika. Princip u startu i jeste bio da se ne držimo određenog pravca žanrovski nego da ređamo fraze onako kako nam inspiracija nalaže.
Zbog čega i dalje uporno inistirate na tekstovima na engleskom, i da li će tako biti i na novom albumu?
Zlatko: Ne insistiramo, samo još uvek nemamo dovoljno dobar tekst na nekom drugom jeziku. Kad kažem dovoljno dobar, mislim dobar u meri da zadovolji naše standarde. Ovaj standard nam je za sada ispunjen na engleskom, tako da ćemo (za sada) nastaviti u tom pravcu.
Toma: Pošto smo primetili da Kina postaje bogata zemlja i da iz dana u dan postaje sve bogatija, potrudićemo se svim silama da naš sledeći album bude snimljen na kineskom jeziku.Evo baš sam sad krenuo na čas!
Zašto vas stalno napuštaju pevačice?
Toma: Isključivo zbog humora!
Zlatko: Prokletstvo, hahaha. Ne vidimo to kao napuštanje. Iz originalne postave osnivača nas je četvorica danas. Ostali koji su prolazili kroz bend (neki se i vraćali) su obeležili neko vreme provedeno sa nama na najbolji mogući način i u tom periodu su koristili sve svoje potencijale za dobro benda. Kad su zbog bilo kojih razloga odlučili da im to više nije “to” i da ne dele svoju kreaciju sa nama u celosti odlazili su da to rade sami. Nismo u svađi ni sa jednim bivšim članom benda, naprotiv.
Četvrta pevačica je tu, kada će četvrti album?
Toma: Nije četvrta nego peta, a album ćemo snimiti kad bude gotov.
Zlatko: Ne bih precizno baratao datumima, ali se nadamo da će to uskoro biti. Ima još nekih stvari koje treba da “legnu” nama samima pa kad se to desi, desiće se i taj tehnički proces usnimavanja, miksanja, produciranja i tako dalje… Verovatno ćemo za početak, pored “Closera” koji je izašao u martu objaviti još par singlova do albuma.
Gde ja ZAA kao kod kuće? Gde vas publika najviše voli…
Toma: U Banjaluci. U Banjaluci.
Zlatko: Banjaluka definitivno. Pravi vetar u leđa smo i dobili tamo osvojivši nagradu na drugom Nektar Demo festu. Nekako nam uvek bude baš sve kako treba kad smo tamo, a često smo tamo. I ljudi i organizacija, i pivo je tamo najbolje.
O čemu danas sanjate… BG Areni ili O2 Areni?
Zlatko: Nema BG Arene bez O2 Arene, ako mislite na onu u Engleskoj. Kad smo kod slova O, prijao bi nam i jedan Round House u Londonu, hahaha. To jeste u sferi snova, ali polazilo je za rukom nekim bendovima iz regije. Laibach na primer.
Toma: Ne maštamo o prostorima u kojima se svira, već o umetnosti, muzici, kulturi…
Da li uspevate da živite od svoje muzike?
Toma: Da. Živ sam!
Zlatko: I da i ne… Uglavnom ne. Postoje periodi kad je ta zarada na zavidnom nivou, ali u ovom stadijumu nam to dođe, od prilike, kao sezonski posao.
Gde vidite sebe za 10 godina?
Zlatko: Sa decom, a pojedini i sa unucima koji prepoznaju to što im roditelji rade kao nešto dobro i vredno i kao primer mlađima da i u autorskoj muzici se može napraviti neki uspeh ako se dovoljno “iscimaju” oko svega i vredno rade.
Toma: Svakako u budućnosti, a ko zna koliko će nauka brzo da se razvija, tako da postoji mogućnost da sve bude moguće, uključujući i ovaj intervju.
[infobox title=’Anđela: Maštala sam o ovome što mi se događa’]
Anđela Ilić pridružila se nedavno bendu i već posle prve objavljene pesme jasno je da su momci ponovo napravili odličan izbor. A mi smo za Anđelu odabrali ovih nekoliko pitanja…
Kada si došla u bend bilo je različitih komentara na društvenim mrežama. Nisu baš svi bili srećni… – Očekivala sam to nakon upoznavanja publike i objavljivanja spota za singl “Closer”. Velika je to promena u bendu i sasvim je normalno da ljudi komentarišu.
Koliko su ti smetali, a koliko su ti bili “vetar u leđa”? – Smetali mi nisu. Kao što rekoh, očekivala sam. Bilo je raznih komentara, kako pozitivnih tako i negativnih. Uvek će biti podeljenih mišljenja, ali to na mene lično ne utiče. Smatram da bend ima još dosta toga da pokaže i stvori nastavkom jedne fantastične saradnje. Publika će shvatiti to, prestati da gleda i prepustiti se malo više slušanju i razumevanju muzike.
Sviraš violinu, klavir… možda još neki instrument? – Trenutno se više bavim svojim glasom, to je jedini instrument koji stvarno “sviram”.
Kakvi su ti planovi sa studijama veterine? – Fakultet je trenutno na kratkoj pauzi.
Imaš li neki specifičan ritual pred koncert? – Još uvek ne. Možda se i promeni nešto kada se nastupi intenziviraju. Za sada samo uživam na bini.
Na koji način čuvaš dobar glas? (u svakom smislu) – Probe i rad sa bendom mi dosta pomažu u tome da kontinuirano radim na svom glasu, pored toga što i kući radim na tome.
Šta ćeš biti kad porasteš? – Mislim da mi se to uveliko ostvaruje. Upravo ono o čemu sam maštala od malena. Muzička karijera sa ljudima koji su posvećeni tome u istoj meri a da pritom svi uživamo u onome što stvaramo.[/infobox]
HL
