Niška alternativna trojka Igralom večeras (2. februar) će u klubu Elektropionir svirkom promovisati svoj debi album “Pogrešna poznanstva”.
Poučeni iskustvom da, kad neka interesantna alternativa stiže iz Niša, na nju treba obratiti pažnju, jer postoji velika mogućnost da vremenom preraste u mainstream, uspeli smo da ulovimo Igralom dan pred koncert i uradimo s njima intervju koji će, dakle, jednom, možda… postati istorijski značajan u biografiji benda, a potencijalno i srpskog rokenrola.
Igralom čine Marko Tomović (bubnjevi), Dimitrije Simović (bas i glas) i Mladen Marjanović (gitara i prateći vokali), a pokušali smo da ih predstavimo kroz nekoliko “lakih” pitanja. Za početak…
Kakva su vaša prethodna muzička iskustva i zašto ste napravili Igralom?
– Sva trojica pojedinačno imamo, moglo bi se reći “pristojan” muzički CV… A tek uzeti zajedno! Igralom smo napravili i odmah bazirali na, čini mi se, intuitivnom uverenju da zajedno možemo da stvorimo nešto što će svakako biti zanimljiva spletka, ako ništa drugo.
Šta zapravo znači Igralom?
– Igralom je složenica kratke istorije ali dosta produbljenog značenja; palo nam je na pamet da spojimo “igru” i “lom” kao zanimljiv spoj, bilo zvučno, bilo konceptualno. Igramo se lomeći i lomimo igrajući se ostacima: stvaramo, između ostalog, smisao reči “igralom” i kontekst njene upotrebe.
Zbog čega ste se opredelili baš za esencijalnu rok postavu, gitara, bubanj i bas?
– Kad bismo znali da baratamo ostalim instrumentima kao ovim za koje smo se opredelili i pre osnivanja benda, siguran sam da bi ih upotrebljavali u iste svrhe, ali da – sigurno bi ih svirali.
[infobox title=’Kako steći “Pogrešna poznanstva”‘]
Grupa Igralom je nastala juna 2015. godine u Nišu i je Marko Tomović za bubnjevima, Dimitrije Simović (bas i glas) i Mladen Marjanović (gitara i prateći vokali). Posle samo mesec dana snimljen je demo EP u “Psycho Therapy” studiju u Nišu, sa šest pesama. Avgusta 2015. nastupaju na Open stage-u Nišville Jazz Festival-a, što je i bila prva svirka grupe. Deo tog nastupa možete pogledati ovde:
Nekoliko meseci kasnije, Igralom je snimio album “Pogrešna poznanstva” u studiju “Šamarčina” u Vrbasu, sa devet kompozicija koje možeta da preslušate na OVOM LINKU.[/infobox]
Kako biste definisali žanr koji svirate?
– S obzirom na to da je žanr samo delimično bio upleten u preliminarna teoretisanja o budućem zvuku, produkt je, zbog spontanosti procesa, ispao iznenađujući. Opet, što se nas tiče, ostvareni su planovi mešanja afričke muzike i saharskog bluza s južnjačkom amerikanom – to znači, naši kriterijumi su zadovoljeni produktom, na slušaocima je da presude na šta to liči (u doslovom i prenešenom značenju).
Kakvu poruku želite da prenesete svojom muzikom?
– Pozivamo na introspektivna istraživanja, upravo naizgled haotičnim poigravanjem sopstvenim “ogoljenim” emocijama i komuniciranjem istih u naboju, na jedan, moglo bi se reći – primitivniji način no što je racionalni diskurs, ali stoga intenzivniji. Možda “primitivniji” nije baš najbolji atribut, pre će biti – “bazičniji”.
Ko su muzički izvori na koje se oslanjate?
– Cela “Glitterbeat” ekipa, zapadnoafrički assouf, afro beat, matori front-porch bluz, japanski met i prog, ma svašta… Mnogo toga slušamo, i mnogo toga smo čuli, i sve se nekako slilo u podsvest i luči imaginaciju. Tek ćemo mnogo toga čuti, zapravo.
Da li je Niš povoljno okruženje za rad benda kao što je vaš?
– Naše okolnosti su takve da nam i nije tako loše, shvatili smo ovo ozbiljno i radimo skoro svaki dan. Ima puno ljudi ovde, gomila prijatelja i novostečenih prijatelja – zanimljivih ljudi, koji vole ovo što radimo, i puni su podrške, što pokazuju na razne načine. Naravno, grad nije dobar zato što nikada neće pomoći nekom, uslovno rečeno – dobrom bendu.
Mnogo ste brže nego većina srpskih bendova stigli do prvog albuma… Kako?
– Krenuli smo da radimo i stvaramo manijakalno brzo, bez negativnog forsiranja – jednostavno smo odlučni muzičari, a i svašta se, tada maglovito, nagoveštavalo nagomilanim talogom nestvorenih pesama. Ljudi su, očigledno željni da izađu u susret nekom entuzijastičnom bendu, pomogli na svakakve načine u stvaranju albuma što, donekle, pokazuje “credits” lista na poleđini diska i zahvalnica, te i svi iskazi zahvalnosti na facebooku i youtubeu. Robert Telčer nas je primio kao prijatelj ljudi i muzike, i jedan je od najboljih domaćina i saradnika u tom pogledu. Iz studija “Šamarčina”, preko “Sound Guru” – do vaših zvučnih sistema.
Imali ste pauzu u radu zbog “oporavka člana”… Šta se dogodilo?
– Naš bubnjar je bolestan otkidao album, samo to želimo da kažemo što se bolesti tiče. Na svu sreću, oporavio se i bolji je nego što je bio.
https://www.youtube.com/watch?v=xalJWJUIQw8
O čemu sanjate kad je reč o karijeri benda?
– Izdavanje drugog albuma za Glitterbeat i sviranje 100 koncerata godišnje je naš cilj, za sada.
Gde vidite sebe za 10 godina?
– Negde gde je toplo – Beliz, Fidži, Novi Zeland… U Africi bez rata, možda. Ili u mnogo normalnijoj Srbiji.
A.S.I.
