Treba hrabrosti pa u zemlji Srbiji svirati džez. Treba hrabrosti pa u zemlji mesa i masti biti riba u ulju. Treba hrabrosti pa u ovom dvoličnom svetu biti ono što jesi. A pošto Fish in oil sve to jesu, poželeli smo da saznamo – kako? Da li su za to potrebna “Tri ključa”, ili…
Pitali smo osnivača benda, Bratislava Bracu Radovanovića.
Ribe se obično bolje snalaze i bolje prolaze u vodi, zašto je vaša u ulju?
– U ulju je ukusnija 🙂 To “u ulju” smo tokom godina postojanja i brojnih inkarnacija grupe različito tumačili. Ja i dalje najviše volim prvo najbanalnije zbog kog smo dali ime grupi (ne bih sada objašnjavao :)), a danas u duhu vremena I našeg sazrevanja nam najbolje opisuje normalnog čoveka u svetu koji ga okružuje.
Šta neko ko prvi put sluša bend treba da zna o vama?
– Mi nismo uopšte bitni, bitna je muzika koju ostavljamo iza sebe. Ali ako bi trebalo da nešto kažem o nama, rekao bih da smo mi grupa ljudi koju povezuje strast za time čime se bavimo i da to uvek radimo beskompromisno i najbolje što umemo.
Nikome od vas Fish in oil nije matični bend, koliko je ta činjenica usporila vaš put?
– Nikome osim meni J. Kad malo razmislim, ja nikada nisam svirao u grupi koja ima različito ime. Ne nalazim da se bilo šta odvija sporo. Od 2011.kada smo se okupili u ovom sazivu uspeli smo da objavimo dva albuma, a treći dupli izlazi ovih dana. Imamo gotovih kompozicija bar za još tri. U proteklih pet godina smo puno radili i značajno napredovali kako individualno tako i kao grupa. U Srbiji smo nastupali svuda gde postoji interesovanje za ovakvom muzikom i mislim da za nas znaju svi koje takva muzika zanima. Što se tiče šire afirmacije i to ide svojim tokom i povezano je sa našim sazrevanjem. Duboko verujem da ako nešto zaista vredi ono nađe svoj put.
Da li je vaše muzičko plivanje protiv struje odraz i vaših životnih stavova?
– Naravno. Naša muzika je pored toga što je proizvod naše mašte odraz nas samih, a plivanje protiv struje nas je valjda povezalo. Mišljenja sam da bi povlađivanje tržištu i širokoj publici bilo samosahranjivanje ove muzike.
Utisak je da je svaka vaša numera mala pozorišna predstava, kako nastaju takvi muzički komadi… da li i vi sami imate slike dok stvarate svoju muziku?
– Drago mi je da si to prepoznao u našoj muzici. Na našu muziku je mnogo uticala filmska i pozorišna muzika, a to što mi pokušavamo je da je podignemo za još jedan nivo. Želja nam je da od muzike napravimo film, da potencijalnom slušaocu stvorimo dovoljno asocijacija da se u njegovoj glavi pojave slike. Nekad je to horor, nekad ljubavni film.
Da li ste imali ili sproveli neke ideje o saradnji sa pozorišnom ili filmskom industrijom?
– Naša muzika se našla u nekoliko filmova, a želja nam je naravno da se u budućnosti više afirmišemo na tom planu. Ponosan sam što je “Dok su oni leteli na mesec” kratki film na kome se nalazi naša muzika osvojio više nagrada, a izmedju ostalih nagradu za najbolji međunarodni film na festival Hollyshorts u Holivudu…
Za 23 godine tri albuma. Malo, dovoljno ili previše?
– Na ovo pitanje sam već delimično odgovorio. Samo poslednja postava ove grupe oformljena 2011. je imala ambicija da objavljuje albume. Tri albuma od kojih jedan dupli sa krajnje nekomercijalnom muzikom za pet godina na podneblju na kome živimo i nije malo 🙂
Dakle, za prvih 19 godina ništa, a potom za 4 godine 3 albuma, šta se promenilo?
– Grupa pod ovim imenom je nastala u Prištini 1993. i u prvoj fazi postojanja je svirala isključivo obrade tuđih kompozicija. Autorskom muzikom počinjemo da se bavimo posle preseljenja nas nekolicine u Beograd, oko 2003. Prvi snimak sa autorskom muzikom nastao je 2005-2006. U studiju VETŠ i načinila ga je prethodna postava ove grupe. Tada smo se zvali Fishin oil. Taj snimak i dalje postoji ali nikada ga nismo objavili. Negde 2010. ponovo počinje da se rađa ideja o okupljanju grupe, a prvi nastupi su nam bili sredom u okviru Future Jazz Sessions u KC Grad. 2011. smo prvi put nastupili u ovoj postavi i eto valjda se sve sklopilo i mi smo počeli da objavljujemo albume…
Koju je poruku poslao album “Poluostrvo”, koju “Drnč”, a koju šalje novi album?
– Mi ne poručujemo, mi postavljamo pitanja 🙂
Da li ste barem putem interneta uspeli da zaradite neke dolare na njima?
– Kada smo prvi album okačili na internet još uvek nije bilo moguće naplaćivati preko PayPalla tako da je sav novac od preuzimanja albuma vraćen “kupcima”, što se tiče drugog albuma, time se bavi naš prethodni izdavač i u to baš nemamo precizan uvid. Videćemo kakva će potražnja biti za trećim. Želja nam je da album “Tri ključa” možda licencno objavimo za neku inostranu etiketu…
Može li od muzike kojom se Fish bavi da se živi u Srbiji?
– Bude perioda kada može da se preživi ali nije uvek tako. Niko od nas ne živi isključivo od Fish in oil.
Da li je tačno da publika na “zapadu” ex-YU mnogo bolje kapira ono što radite?
– Pa ne znam. Mislim da je muzički žanr kome pripadamo mnogo ranije prepoznat u zapadnim republikama bivše Jugoslavije nego u Srbiji. Takve su valjda bile okolnosti pod kojima smo živeli i živimo…
Kakva su vaša internacionalna iskustva, možda je tamo veći prostor za stvaranje i plasman vaše muzike?
– Nastupamo svuda kada se ukaže prilika. Svirali smo u svim okolnim zemljama, imali turneje po zapadnoj Evropi, ali jako je teško probiti granice Srbije. Mi od toga ne odustajemo I verujemo da će taj trenutak uskoro doći.
Da li je mainstream toliko grozan da mu niste podlegli čak ni zbog egzistencije?
– Ljudi se bave različitim stvarima iz različitih pobuda. Premda niko od nas ne bi imao ništa protiv da od svog rada pristojno živi, novac nije razlog zbog koga Fish in oil postoji.
Koja je granica do koje ste spremni da koktirate sa pop kulturom, Kralj Čačka možda…? 🙂
– Niko od nas nema ništa protiv popa. Nažalost, malo je onih pop muzičara koji su shvatili da se tu pored muzike uvodi još jedna umetnička kategorija, a to je poezija. To Kralj Čačka najbolje zna.
Gde najčešće svirate i gde ljudi mogu da vas čuju uskoro?
– Mi smo prosvirali u Džez klubu Čekaonica koji na našu ogromnu žalost više ne postoji. Ovo je dobra prilika da najavim naš koncert u Domu omladine Beograda koji će se održati 15. decembra, a koji će ujedno biti i promocija našeg novog albuma “Tri ključa” koji će neposredno pre toga biti objavljen.
Zašto da neko dođe baš na vašu svirku, a ne na koncert nekog drugog benda u susednom klubu?
– Nemamo nameru da bilo koga ubeđujemo da dolazi na naše koncerte niti da se takmičimo sa drugim bendovima. Svi mi radimo to što radimo, najbolje što umemo u okviru naših dometa, a pitanje je ukusa ljudi koji prate muziku kome će koncertu da prisustvuju.
A. S. Ignjatović