Naš serijal tekstova “Headlinerke urbane kulture” izazvao je mnogo pažnje i pozitivnih komentara, što nam bez sumnje daje podstrek i pokazuje da idemo u dobrom pravcu.
U ovom serijalu tekstova predstavljamo vam sve one hrabre i posvećene žene koje, iako različitih zanimanja i godina, ali sličnih interesovanja i pre svega životnih stavova, … u ovoj i ovakvoj Srbiji, za koju se ne može reći da im je baš naklonjena, ne odustaju od svog cilja – borbe za kulturu i očuvanje zdravog razuma u vremenu ludila.
Kroz iskreni razgovor sa njima pokušavamo da otkrijemo sa čime se sve sreću u toj svojoj borbi, na koje načine uspevaju da realizuju svoje ideje i projekte, ali i da zajedno utabamo staze nekim novim headlerkama, koje će tek krenuti da se probijaju kroz srpsku kulturnu džunglu, a ovog puta smo za “vodiča” odabrali Anu Radonjić, poznatiju kao Zoe Kida.
Zoe je rođena u Beogradu, odrasla na Zvezdari, završila Filološku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu.
Pisanjem tekstova i muzikom počela je da se bavi od 2001. godine. Bila je dugogodišnji član grupe Mistake Mistake, jedan od osnivača Zemlje gruva, sarađivala sa bendom Svi na pod…
Tokom dvadesetogodišnje karijere, pevala je na binama najvećih festivala Srbiji i regionu – od Exita, Belgrade Beer Festa, Belefa, do Gitarijade, Nišvilla, Arsenala…
Pored muzike, dizajn je njena druga ljubav i bilo je pitanje vremena kada će da uradi nešto i na tom polju.
Godine 2016. njena dugogodišnja prijateljica, dizajnerka Tijana Cvetković i ona, došle su na ideju da pokrenu koncept radnju gde će izlagati garderobu, nakit, zanimljive aksesoare… i tako se rodio Atelje Petlja i Zoin brend – Žena Dete.
Šta je urbana kultura i koliko je ona važna za jedno društvo?
Ko je Zoe Kida, u nekoliko reči?
– Zoe Kida je žena dete, mama, autor muzike, tekstopisac, dizajner, fan vegetarijanske kuhinje i zdravog života.
Wow, toliko toga… Kako uspevaš, koje su tvoje supermoći?
– Moje supermoći su veliko srce, optimizam i upornost
Da li se sećaš prvog koncerta? Kako si uplovila u muzičke vode?
– Sećam se premijernog nastupa u Knez Mihailovoj, sa bendom Mistake Mistake. Imala sam šešir, neviđenu tremu i 20 god. Očarao me je osećaj pevanja pred publikom, razmene emocija i pozitivne energije sa ljudima koje muzika povezuje i od tada znam da mi je mesto na sceni. Sve je počelo 2001. godine iz Edijeve sobe. Edi i Ika Bon su dva brata koja su osnovala bend i trazila su pevače. Mc Milovan je već bio primljen u bend kada sam ja došla na “konkurs”. Konstrakta se ubrzo pridružila kao i Šobaja na gitari. Za 5 godina benda nastupali smo na svim najvećim festivalima, gostovali u inostranstvu… sjajno smo se zabavljali. Godine 2008. Konstrakta, Milovan i ja osnovali smo Zemlju Gruva. Od ove godine počinje moja samostalna muzička priča.
Koliko si se promenila od početka karijere do danas?
– Suštinski, nisam se mnogo promenila, osim što sam sigurnija u sebe, odlučnija, iskusnija u svakom smislu, logično. Ciklično se vraćam muzičkim korenima ali se trudim da ispratim sve muzičke trendove i nađem im fioke. Ono što sam slušala pre 20 godina pokreće me i danas. U sebi osećam žar koji nije ništa manji nego pre, uzbuđuje me pomisao na stvaranje pesama koje će ljude činiti srećnima.
Koji je tvoj projekat/pesmu/poslovni potez na koji si najponosnija?
– Najponosnija sam na činjenicu da je pesma “Najlepše želje” postala evergrin, da je pokrenula čitav talas predivnih događaja i uspeha i da nam je otvorila vrata ovde i u regionu.
Koliko su u okviru urbane kulture važni muzički i modni statementi?
– Sve u životu počinje i završava se stavom. Njima se komunicira i dolazi do svesti ljudi. Statementi su lična karta svakog pokreta i ideologije.
Šta bi poručila mladim devojkama koje žele da postanu neke buduće Headlinerke urbane kulture?
– Poručila bih im da posmatraju svet oko sebe, osluškuju, analiziraju, upoređuju, ne stide se da pitaju. Najvažnije je da uče i paralelno stvaraju prepoznatljiv imidž koji je utemeljen na kvalitetu i dobrom ukusu.
Kako vidiš sebe u nekom narendom periodu?
– Vidim sebe u studiju, na sceni, na gostovanjima… uželela sam se nastupa, uskoro počinjem rad na svom prvom singlu i to je nešto što pokreće sve moje motore!
Da li je urbana kultura potpuno degradirana kod nas ili ima nade za njen preporod, gde bi moglo da bude rešenje?
– Ne bih bila potpuni pesimista, zbog činjenice da postoji mnogo mladih i pametnih ljudi koji šire njen uticaj i koji se bore za nju. Ona jeste degradirana u poređenju sa mainstreamom, rešenje je da postane dostupnija i pristupačnija da bi se omasovila i da bi se javila veća potreba za njom. To pre svega pretpostavlja veći stepen obrazovanja i informisanosti, ali mediji i socijalne mreze imaju veliki uticaj i mogli bi da pokrenu talas veliki promena.
Koja je najvažnija poruka za tvoju publiku?
– Ne dozvolite da vas postojeći trendovi udalje od onoga što volite i okrenu ka nečem nekvalitetnom. Borite se za ono što volite. Kvalitetna muzika je jedno od najmoćnijih oružja. Ona je zauvek na jedan klik od vas.
