One su hrabre i posvećene. Različitih zanimanja, interesovanja i godišta… U ovoj i ovakvoj Srbiji one ne odustaju od svog cilja – borbe za kulturu i očuvanje zdravog razuma u vremenu sveopšteg ludila. One su – “Headlinerke urbane kulture”.
U serijalu tekstova samo na portalu Headliner.rs one nam otkrivaju sa čime se sve sreću u toj svojoj borbi, na koje načine realizuju svoje ideje i projekte, ali i šta savetuju nekim novim “headlinerkama” koje tek kreću stazom kroz bespuća srpske urbane kulture.
Svima koji su fanovi radija, Mariju M. Karan možda i ne treba posebno predstavljati. Ali, bilo bi šteta. Jer njena biografija je, u najmanju ruku, impresivna.
[accordion title=’Marija M. Karan, biografija…’]
Marija je prohodala u hodnicima Radio Beograda. Najviše se radovala onim danima kada je uz oca imala prilike da boravi na programu, prati emitovanje, snimanje u nekom od studija, da uči da šnira trake, pušta ih na Studer-u i formira “muzičku košuljicu“, da upija svu tu muziku i znanje o tome kako funkcionišu ti “mali ljudi iz kutije zvane Radio“. I kada bi je pitali: “Šta ćeš da budeš kada porasteš“ odgovor je bio, logičan – “Muzički urednik“!
Završila je srednju muzičku školu “Josip Slavenski“ u Beogradu posle čega upisuje i dobija master diplomu na Odseku za etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Pri kraju studija, početkom novog milenijuma, zahvaljujući svetu u kojem je odrasla i stasala – pruža joj je prva velika prilika da se pokaže i dokaže u svetu masmedija, a u kontekstu muzike.
Angažovana je kao muzički saradnik i muzički supervizor na serijama, tv emisijama i filmovima u producentskoj kući Power House Entertainment pri tada veoma popularnoj BK Televiziji. Kako prva ljubav zaborava nema, dugi niz godina Marija je provela kao muzički urednik i muzički direktor veoma slušane komercijalne radio stanice sa nacionalnom frekvencom Roadstar radio (nešto kasnije – Hit Music FM). U ovom periodu počinje intenzivno da radi i kao voice-over, te se Marijin glas može čuti u brojnim televizijskim i radio reklamama.
Muzički PR odredio je dalji tok njene karijere – naime, Marija je bila dugogodišnji regionalni muzički PR dame moćnog vokala – Kaliopi. Svoje masmedijsko angažnovanje Marija nastavlja početkom druge decenije novog milenijuma u finsko-kineskoj medijskoj kući Global Broadcasting times koja je svoj specijalizovani program emitovala na beogradskom Radiju Tri.
U Muzičkoj omladini Beograda, ogranku Jeunesses Musicales umetničke organizacije sa sedištem u Briselu, Marija je radila kao asistent direktora, te urednik i organizator muzičkih manifestacija – koncerata, muzičkih edukativnih programa, međunarodnog takmičenja “Jeunesses Musicales Comepetition Belgrade“ svetskog renomea.
Tokom 2019. godine Marija je stekla titulu doktora nauka iz oblasti teorije umetnosti i medija na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavljuje naučne radove iz oblasti teorije umetnosti i medija i učestvuje na domaćim i međunarodnim skupovima i konferencijama. Posle skoro trogodišnjeg rada u međunarodnoj korporaciji kao koordinator za komunikacije i asistent direktora Mariju profesionalni put od 2019. godine vraća u učionicu Fakulteta muzičke umetnosti – ovog puta kao predavača.
Svoje iskustvo stečeno u praksi, nadograđeno kredibilitetom doktora nauka iz oblasti teorije medija, a u kontekstu muzike, Marija prenosi svoje znanje studentima osnovnih, master i doktorskih akademskjih studija u okviru predmeta “Muzika i Mediji“ i “Menadžment medija i muzičke produkcije“ na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao i na predmetu “Uvod u teoriju medija“ na Interdisciplinardnim master akademskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Marijina pisana reč često se može videti i na stranicama Headliner portala. Svoje muzičko i medijsko isksutvo prenosi i kao muzički i medijski konsultant. I ovo nije sve, u planu su neki novi muzičko-medijski projekti ali – otom potom. [/accordion]
Za početak, Mariju smo pitali šta je za nju urbana kultura i zašto je ona potrebna jednom društvu:
Predug je spisak stvari kojima si se bavila i baviš se u karijeri i privatnom životu… Kako bi opisala Mariju M. Karan u pet reči?
– Odgovorna Posvećena Emotivna Šarmantna Uporna 🙂
Ili
Žena sa sjajem u očima. 🙂
Kako vam draže 😉
Tvoj otac Marijan bio je jedan od ljudi koji su definisali ono što danas nazivamo urbanom kulturom. Da li si ikad pomislila da kreneš nekim drugim putem?
– Moj otac je svojim profesionalnim, muzičkim i ličnim angažovanjem, kao muzički redaktor i urednik, a i izvršni producent, davao intenzivni doprinos razvoju muzičke kulture u okviru popularnih žanrova, te i urbane kulture kao mesta gde se oduvek susreću različiti muzički izrazi i identiteti.
Kao dete koje je odraslo u porodici profesionalnih muzičara, koji su bili angažovani i na masmedijima (Radio Televizija Beograd), moj put jeste bio usmeren u istom pravcu, ali spontano i uz puno ljubavi. Da li sam pomislila da krenem drugim putem – o, itekako jesam. Biti dete iz respektabilne porodice nosi veliku odgovornost, jer upoređivanje je oduvek bilo – neminovno. I nije bilo lako, prva ozbiljna kriza “biti dete uspešnih muzičara” nastupila je u srednjoj muzičkoj školi. Moj bunt i otpor pretvoren je u snagu i borbu i sa nepunih 17 godina položila sam prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. No, ni tu nisam daleko odmakla od porekla – jer sam se odlučila za radio i pozorišnu produkciju. No, zaista sam bila premlada, dokazala sam sebi da ja sve mogu sama samo ako se dobro fokusiram i potrudim. I – vratila sam se muzičkoj umetnosti kao svojoj suštinskoj bazi, na koju je nadograđena ljubav prema masmedijima uz koje sam odrasla (prateći svoje roditelje i njihov rad na radiju i televiziji).
Da li ti je činjenica da si njegova ćerka otrvorila sva vrata, ili je neka, možda, zatvorila?
– Vrata su mi se otvarala isključivo šansama koje sam dobijala zahvaljujući svojim ličnim poznanstvima, šansama koje nisam propuštala i na koje sam punom snagom i predanošću odgovarala, radu, trudu i postignutim rezultatima. I to je nešto na šta sam najponosnija.
Ako su i neka vrata bila zatvorena zbog tuđih sujeta, srećna sam jer do danas to nije značajnije uticalo na moj profesionalni put, a ni emocije. Nikada nisam dozvovljavala da me iko oslovljava sa “to je dete Karanovih” jer mislim da moje ime, srednje slovo i prezime nosi samostalnost i posebnost. Što ne znači da nisam preponosna porodicom iz koje potičem, koja me je usmerila i formirala isključivo svojim dobrim primerom.
Uprkos dobroj “startnoj poziciji” rastala si se s RTS-om i krenula u svoju, samostalnu borbu za vrednosti koje ti smatraš pravim. Zašto je do toga moralo da dođe?
– Startna pozicija na RTS-u podrazumevala je stipentiju tokom celokupnog školovanja i mogućnost zaposlenja po završenom fakultetu u skladu sa profesijom kojom se bavim. Volela bih da nikada nisam imala ovu stipendiju. Zašto? Jer je dobijaju deca tragično preminulih radnika RTS-a. Kada sam diplomirala, momentalno je stigao poziv sa Radio Beograda – da počnem da radim kao muzički saradnik. I kao neko ko veoma poštuje “instituciju” Radio Beograda gde su mi oba roditelja radila (otac – Radio 202 i I program, majka – Stereorama) i ostavila svoj trag, u trenutku kada je ovaj posao stigao – bila sam zaista prijatno iznenađena. Ali, ja sam tada već bila formirana profesionalno. Naime, imala sam petogodišnje iskustvo kao muzički supervizor i saradnik na televizijskim i filmskim projektima, ali što je važnije – u tom trenutku sam bila na mestu muzičkog urednika jedne od najslušanijih komercijalnih radio stanica u Srbiji. Na toj poziciji, u tom trenutku, mogla sam da pružim auditorijumu mnogo više i smatrala sam da je neophodno da tu gde jesam još više naučim o tome kako komercijalni masmediji funckionišu. I nisam pogrešila.
Koji je tvoj projekat na koji si najponosnija?
– Roadstar radio ostaće mi najznačajniji kao veliki projekat koji na žalost nije ostvario svoj potencijal, moje vatreno krštenje u poslu koji volim najviše na svetu, a koji nestaje – posao muzičkog urednika, onog ko lično i odgovorno definiše i promoviše muzičku scenu, samim tim kreira i identitet urbane i popularne kulture.
Ipak, najponosnija sam na svoj doktorat posvećen Radiju, muzici na radiju i masmedijskoj publici. I moje od nedavno aktuelno zvanje docenta na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu gde sa profesionalnim muzičarima svih nivoa studija (osnovne, master, doktorske) mogu intenzivno da se bavim proučavanjem fenomena muzike na masmedijima. Mislim da je veoma važno da se sistemski shvati i prihvati značaj uticaja koji muzika predstavljena preko masmedija (radio, televizija, internet) ima na auditorijum, na društvo, na urbanu i svaku drugu kulturu.
Može li radio da preživi sve ove nove medije koji se ređaju na traci, streaming platforme i tik-tokove i ostale internet novotarije?
– Radio može sve da preživi. Vreme je već to pokazalo. Da bi bilo koje društvo napredovalo – nove tehnologije su neophodne. No, tradicija je ono što takođe čuva kulturni identitet svakog društva, a radio kao suštinski tradicionalni masmedij ima zadatak da održi svoj humani odnos prema auditorijumu: bliskost i poštovanje, te svoje osnovne funkcije: informisanje (muzičku edukaciju) i zabavu, ali i da prati nove trendove i uklopi se u novi masmedijski tehnološki poredak. Pravi primer dobre prakse u ovom kontekstu jeste – BBC radio.
Kako zaustaviti propast urbane kulture u Srbiji?
– Odupreti se apatiji, izolovati se u svoj mikrokosmos, pronaći istomišljenike i stvarati, stvarati, stvarati…biti vredan i posvećen, učiti, eksperimentisati, biti uporan, ne odustajati od svojih ideja, načela, merila vrednosti i verovati u sebe. Umetnost će spasiti svet…ako mi spasimo (sačuvamo) umetnost. Trendovi dolaze i odlaze, pa nekada je žestoko kritikovan i turbo folk, koji je toliko dominirao etrom, a danas su to neke druge varijacije na istu temu. I čak je i to deo urbane kulture, ali samo jedan njen deo – ma koliko teško bilo, uvek postoji način da urbana kultura kao skup različitih izraza koji obitavaju u nekoj većoj gradskoj celini opstane i bude ono što suštinski jeste – moćna. I na primer snažno verujem u neki novi Bigz, kad tad. Ta energija je neuništiva.
Teška vremena gotovo uvek su donosila velike umetničke poduhvate… Da li će iz ovog nesrećnog perioda pandemije iznići klica nečeg novog i dobrog u urbanoj kulturi?
– Klica je već začeta, imamo veliki broj nekih novih, zanimljivih muzičkih izraza različitih žanrovskih usmerenja. Situacija u kojoj se celi svet nalazi promeniće delovanje muzičke industrije, ali od kad je sveta i veka – muzika je opstajala. Ko se prilagodi promenama – on će biti suštinski pobednik, te nosilac nekih novih kulturanih modela. Muzički portali, platforme i striming servisi novo su mesto promocije, stecište nove publike koja zna šta želi i kako do toga da stigne. Zahtevna je to publika, ali i izazovna. I eto inspiracije. I na polju umetničke muzike, koja je neosporno takođe važan deo urbane kulture, čini se da je polako počela da se skreće pažnja na izuzetne mlade umetnike koji koriste prednosti masmedija, muzičke promocije i novih tehnologija da istaknu značaj umetničke muzike i skrenu pažnju auditorijuma. Generalno, ovo je vreme kada je važna međusobna podrška – izdavača, muzičkih portala, muzičkih i masmedijskih stručnjaka, te i samih masmedija. Živimo u vreme zakona komercijalnog tržišta koje guši kreativnost, jedinstvenost i eklektičnost. No, izazov je tome se odupreti i naći novi put – upravo tako se transformiše urbana i svaka druga kultura.
Koja je najvažnija lekcija koju želiš da naučiš svoje studente?
– Da nauče kako masmediji funkcionišu, sa svim svojim prednostima i manama, te da shvate koliku moć i odgovornost kao profesionalni muzičari svih profila imaju u svojim rukama prema celokupnom društvu i kulturi.
