Headliner na Arsenal festu (dan prvi): Buč Kesidi euforija, Nele i Stefan u rock&classic zamci, nikad jači Orgazam i čekanje Sunca uz Sunshine

Pravi početak festivalske sezone u Srbiji uvek je, već više od deceniju, u Kragujevcu, poslednjeg vikenda u junu. I svake godine kada treba da se krene na Arsenal fest, komentarišemo kako taj festival, iz mnogo razloga, uvek dočekamo sa osmehom. Naročito mi koji od festivala očekujemo više gitara, a manje ploča i strobova.

I ovog puta je bilo tako, i ovog smo puta spremni doputovali u grad koji kiša zaobilazi, spremni na sate i sate dobrog festivalskog uživanja.

U najavama se provlačilo da se ove godine očekuje rekordna poseta. Iako je četvrtak, već je prvog dana festivala delovalo kao da su organizatori bili u pravu. I bez želje da se osvrćemo na prethodne godine i period čije se ime ne spominje, nismo mogli a da ne primetimo da smo ovog leta otišli korak dalje ka normalnom festivalskom životu na kakav smo navikli. “Kao da se ništa nije dešavalo”. Svi sveži i odmorni i spremni za koncerte koji će se tih sat dva voleti, a nakon toga pamtiti.

I svako će pamtiti ono što mu najviše prija, a bilo je, već prve večeri na prostoru Kneževog Arsenala, za svakoga po nešto.

Za one mlađe i “modernije”, potpuno je bilo ok i cool da Main stage otvori jedan od najpopularnjih mladih bendova u regionu, Buč Kesidi. Ovaj pančevački duo dočekan je ovacijama, a Luka i Zoran su nas već navikli da iz nastupa u nastup uspevaju da dokažu zašto su tu, i zašto ovacije… Nastup su počeli uz “Euforiju”, i nastavili uz “Subota uveče”, “Nedelja ujutru”, “Tiho”…

Headlineri prve večeri, bar što se tiče glavne bine, bili su Stefan Milenković i Nele Karajlić. Posle izuzetno uspešnog koncerta koji su Rock el Classico imali nedavno na Tašu, ovaj zanimljiv koncept predstavljen je festivalnskoj, kragujevačkoj publici. Spojen je Šostakovič sa “Devil in the Business Class”, Brams sa “Vukotom”, zasijala je “Zvezda nad Balkanom”, “Fikreta”… pesme koje volimo, likovi koje znamo i volimo, fantastičan, pažljivo sklopljen orkestar… sve na svom mestu, a opet, nekako i ne…

Uprkos ideji i grandioznosti projekta koji na zanimljiv način u jedno sklapa klasiku i rokenrol… delovalo je kao da ova publika nije sasvim razumela i prihvatila celu priču. Ali, većina je ipak uživala i imala je zbog čega.

Veče na mejnu zatvorio je Negative, uz “Bez promene”, “Ja bih te sanjala”, “Ti me ne voliš”, “Kad se svetla ugase”… i uvek ludački dobar, najbolji glas Ivane Peters.

Nekima od nas ipak se nekako učinilo kao da je glavna akcija juče bila na Garden stageu. Čak deset bendova bilo je na spisku, prvi u 19.30, poslednji u 3.20… nije da nismo pomislili da će bili haos, i da “nema šanse sve da izdržimo i ispratimo”. Ali nekako, kao da smo morali, jer je line up bio sjajan…

Veče je otvorio sjajni Kontra komitet, zatim je na binu izašao još bolji Sanitarium koji nekako, uvek, na bini pokaže zbog čega su pokupili tolike pobede na različitim festivalima… usledili su Zyrion, Centurion.. a onda… ono zbog čega se te večeri kampovalo na Gardenu…

Četiri decenije već nema rokera na Balkanu koji ne zna za Električni orgazam i koji ne zna minimum pet hitova koje su stvorili… a mnoge od njih čula je i brojna publika koja je uživala i đuskala uz “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, “Kapetan Esid”, “Spojimo se sad”, “Debela devojka”, “Ja sam težak kao konj”…

Potpuno drugačija (dobra) energija desila se odmah potom, kada je na binu izašao bend čijih smo fanova juče najviše izbrojali u tom delu Kneževog Arsenala… bar ako je sudeći po majicama… Ritam nereda važi za jedan od najboljih bendova na ovim prostorima, ako pitate nas koji pratimo tu vrstu tvrđeg zvuka. Jer kod njih nema greške, nema kompromisa… kada oni izađu na stage, sve se i svi se stope u jednu ludački dobru, sirovu, glasnu energetsku masu koja diše kao jedno. Baklje su zasijale već na prvim pesmama… i opet su se pevale u glas “Ne”, “10 godina” “Hiljade”, “Tuđe zastave”, “Put beznađa”…

Drugačiji, ali oduvek i zauvek sjajni DLM razmrdali su ekipu i ispred ali i iza bine na svoj način. Ekipa, kao što znamo, skoro potpuno drugačija od one koju smo gledali i slušali kao klinci, ali to su te pesme, to je taj fazon… a svirački… pa, tu nema baš mesta za propuste. “Ljubav” je otvorila nastup, ljubav smo za njih imali sve vreme.

Stizao nas je sve umor dok smo u sitne sate slušali Zvoncekovu bilježnicu, ali trebalo je dočekati jedan od najboljih live bendova u Srbiji iako smo shvatili da ćemo maltene dočekati zoru uz binu. I, iznenađujuće ili ne, sasvim dobar broj ljudi ostao je tu zbog njih… Sunshine… “Da li sam”, “Žaklina traži sponzora”, “Priđi mi ti”… ne znamo ko je više skakao, oni na bini ili mi ispred nje…

Odličan nas program, i predivni Placebo čekaju nas večeras u Kragujevcu… imate još vremena da nam se pridružite…

Lj. Zdravković za HL

Pogledajte fotke s prvog dana Arsenal festa:

Oglasi