Headliner na Arsenal Festu (dan poslednji): Konstrakta u magnovenju, magični Thievery Corporation i Rundekova cool ekipa…

Na izlasku iz Kneževog Arsenala prokomentarisali smo da uopšte nemamo utisak da je gotov festival, kao da ćemo i sutradan da nastavimo druženje. Valjda zbog toga što nije bilo naporno, a ono što se izdešavalo dodatno nam je dalo energije. No, da se vratimo na početak…

Poslednje veče na glavnoj bini Arsenal festa otvorila je naša najnovija muzička zvezda. O da, zvezda… iako ona svoju priču vozi koliko god može skromno i normalno i bez pompe, kao nekad, kao što je navikla kada nije za nju znala cela zemlja, region, Evropa… Konstrakta nas je potpuno “razbucala” ove godine svojom muzikom i pojavom, ne samo na bini, već i van nje. Donela je nešto drugačije, novo, nešto pitko a inteligentno, nešto što ne može da ukapira svako ali, izgleda, vole mnogi.

Moram da priznam da sam razmišljala pre festivala o tome koliko će ljudi biti voljno da je čuje live u ovakvim okolnostima. I oduševljeno sam shvatila čim je počeo njen nastup – da, zvezda je. Svedena i potpuno specifično hariznatična, odličnog glasa i simpatične komunikacije, od prvog tona je izazivala ovacije, bilo da je izvela deo repertoara koji je radila samostalno, ili pesme koje znamo pod imenom Zemlje gruva, benda koji je i pratio na nastupu.

“Nobl”, “Žvake”, “Mekano”… sve je bilo prihvaćeno dobro, ali euforija je nastala, očekivano, na kraju kada smo uživo čuli i u pesmi koja je vinula u visine – “In Corpore Sano”.

Za razliku od prethodne večeri, “stranci” koje smo ovog puta dočekali bili su skroz nekako “naši”…  Thievery Corporation imaju vezu sa publikom koja vam daje osećaj da je sve lepo i dobro, i da su svi tu da se dobro provedu i zabave.

I vole nas, kažu, a i mi po svemu sudeći volimo njih… Jer je gužva bila neopisiva, ali to kao da nikome nije smetalo. Svi su đuskali, svi su se njihali, pevali, svi su bili nasmejani.

Iako žanrovski nisu pripadali tom danu, Goblini su izgleda baš dobro legli publici, jer se nije nešto mnogo razišla ublika kada su “rođendanci” opleli po svom pank rok repertoaru, što novom, što onom starom, legendarnom, sa kojim nema greške… “U magnovenju”, “LSD se vraća kući”, “Žmigavac”, “Meso”,  “Voz”, “Daleki put”, “Anja”…

Onda i gostovanje omiljenog nam “skakavca” Kize Iskaza. Odlična, ludačka energija, raspoloženje na bini za koje neki kažu da je čak bilo bolje od onog rođendanskog  nedavno na Sajmu. Više nego dobar način da se se na Main Stageu završi ovaj dan i ovo izdanje festivala.

Ove večeri nije bilo tako lako šetkati se od bine do bine, gužva je bila neopisiva… U prvim satima, dok su na Gardenu prašili Oathbringer, Punkreas, Popečitelji, pa Crni Cerak… još i nekako. Ali u vreme kada su na bini bili Six Pack, a ekipa se spremala za Rundeka, nekako smo već bili u fazonu da je najbolje naći poziciju i ne pomerati se! Svaka klupa, ili bilo kakvo mesto za sedenje, pa i najveći deo travnate površine bio je zauzet. Jelo se, pilo, šetalo, đuskalo svuda…

A Rundek i Ekipa napravili su nezapamćeni “stiskavac” na Gardenu, očekivano. Kažu, on voli tu binu, tu je hteo da nastupi, ali mi bismo nekako ipak voleli da sledeći put bude na glavnoj bini, jer je jaaako puno ljudi želelo da ih čuje i da zajedno sa njim uživa i peva. “Ruke”, “Sejmeni”… predivna atmosfera uz lika kojeg zaista, već, osećamo kao prijatelja sa kojim smo otišli na neku lepu svirku, a ne kao nepristupačnu muzičku zvezdu.

Nakon njega čuli smo i sjajni Naked, pa je na red došao Smoke Mardeljano, a lud kraj festivala obeležili su, kasno u noć, Mortal Kombat.

Ne, nije bilo sve savršeno, ali o nesavršenstvima koja smo primetili možemo neki drugi put. Kad se sve sabere i oduzme, ekipa Arsenala je i ovog puta uradila dobar posao, o čemu govore i brojke – i drugo i treće veče festivala su bili rasprodati, a i posetioci su bili zadovoljni.

Vidimo se na Arsenalu 13…

Lj. Zdravković za HL

Pogledajte fotke s trećeg dana Arsenala:

Oglasi