Postoje priče koje savršeno pokazuju koliko je tanka linija između rok istorije i neostvarenih “šta bi bilo kad bi bilo”.
Jedna od njih tiče se pesme “Hungry Heart”, hita koji je mogao da promeni sudbinu i Brusa Springstina i pank legendi, The Ramones.
Brus Springstin traži opoziv Donalda Trampa: Trebalo bi da završi na đubrištu istorije…
Sve je počelo sasvim slučajno, jednog večernjeg susreta u Asbury Parku. Džoi Ramon, frontmen njujorške pank četvorke, prišao je Springstinu i zamolio ga da napiše pesmu za Ramonse. Inspiracija je proradila gotovo istog trena. Te noći, Brus je seo i napisao “Hungry Heart”. Ali pesma koja bi savršeno legla u sirovi, brzi ritam Ramonesa, nikada nije napustila Springstinove ruke.
Pričalo se da je sam Džoi Ramone savetovao “Gazdi” da zadrži pesmu, ali zapravo je odluku doneo njegov menadžer i dugogodišnji saradnik Džon Landau:
– Ova pesma ostaje tvoja.
Razlog je bio jednostavan – previše ranijih Springstinovih pesama postalo je tuđi uspeh. “Blinded by the Light”, “Because the Night” i “Fire” već su bile veliki tuđi hitovi. Landau je smatrao da je vreme da Springstin zadrži sopstvenu himnu.
Sam naslov inspirisan je stihom Alfreda Lorda Tenisona “For always roaming with a hungry heart” i savršeno je odražavao Springstinovu potragu za slobodom i smislom. Za snimanje pesme, njegov je vokal blago ubrzan, čime je dobio prepoznatljivo visoku boju, dok su prateće vokale otpevali Mark Volman i Hauard Kajlan iz grupe The Turtles.
Ramones vs. Ramones… Ružna i tužna pravna bitka oko nasleđa legendarnog benda
Rezultat? “Hungry Heart” je 1980. godine postao prvi Springstinov singl koji je dospeo u top 5 Billboard liste, a kasnije je proglašen i najboljim singlom godine po izboru čitalaca magazina Rolling Stone. Pesma je 1995. ponovo osvojila top liste, kada je uključena na album “Greatest Hits”.
A da je odluka bila ispravna, potvrđuje i komentar Džona Lenona, koji je na dan svoje smrti izjavio kako je “Hungry Heart” – “odlična ploča” i uporedio je sa sopstvenim singlom “(Just Like) Starting Over”.
Četrdeset pet godina kasnije, “Hungry Heart” i dalje odzvanja kao simbol one sudbonosne odluke – da ponekad, čak i u svetu rokenrola, treba zadržati nešto za sebe.
