IQ testovi sredstvo su za merenje kvocijenta inteligencije ljudi i veština koje oni poseduju. To je najbolje vidljivo kroz sistem rešavanja problema i logičkog zaključivanja.
Prosječni broj postignutih bodova na IQ testu iznosi 100, dok u zemljama širom sveta taj broj varira između 59 i 108. U najnovijem istraživanju na https://www.diys.com/ otkriveno je koja aktivnost najviše utiče na povećanje kvocijent inteligencije.
Više od 6 hiljada ljudi mesečno koristi Google kako bi otkrili nove hobije tokom pandemije korona virusa koja je zahvatila svet. Zato je ekipa sa stranice DIYS.com sprovela istraživanje u trajanju od 6 meseci u kome su želeli da volonteri reše IQ test pre i nakon što su otkrili nove aktivnosti koje su ih podstakle na poboljšanje znanja.
Na prvom mestu je sviranje novog instrumenta s povećanjem rezultata za 9.71% (103-113). Sviranje instrumenta istovremeno pokreće sve delove mozga jer sviranjem obe strane mozga rade i pamte. Najpopularniji instrument bila je gitara koju je odabralo 31% učesnika.
[infobox title=’Kvocijent ili koeficijent, pitanje je sad’]
Uprkos većinskom mišljenju, termin koeficijent inteligencije je – pogrešan! Naime, skraćenica IQ dolazi iz engleskog jezika gde označava „intelligence quotient“ (navodno je skovao psiholog Vilijam Štern) i može da se prevede kao kvocijent inteligencije ili, prostije, količnik.
Rečnik SANU za reč kvocijent kaže da je latinskog porekla (lat. quotiens) i da znači rezultat deljenja, količnik. S druge strane, koeficijent se u istom rečniku označava kao opšti ili posebni broj koji je stalni činilac, množitelj u kakvom algebarskom izrazu, veličina kojom se određuje promenljivost kakve pojave odnosno neko od svojstava fizičkog tela (od lat. co- i efficere).
Definicija IQ-a, koju citira autorka Maja Gribajčević, glasi da je to vrednost koja se dobije deljenjem mentalne dobi (dobi postignute rešavanjem testova za ispitivanje inteligencije primerenih određenoj dobi) sa stvarnom hronološkom dobi ispitanika.
Ako se uzmu u obzir sve pomenute definicije, dolazimo do zaključka da bi sporni termin trebalo zvati kvocijent inteligencije ili količnik inteligencije, s obzirom na to da su to jedini mogući prevodi intelligence quotient, a da koeficijent i količnik nisu sinonimi.
Međutim, i pored dokaza logike, matematike i leksikografije, sumnjamo da će se nešto u realnoj praksi promeniti. Koeficijent inteligencije je već zaživeo u svakodnevno govoru (ako prihvatimo mogućnost da se u svakodnevnom govoru uopšte i pominje inteligencija), iako prva pretraga na Guglu u vezi sa ovim terminom daje članak na Vikipediji koji se zove “Količnik inteligencije”. Ne treba zanemariti snagu „koeficijenta“, sa kojim se, kako kaže Gribajčević, u životu daleko češće susrećemo.
Ipak, možda ne treba biti previše sitničav, pa prihvatiti i činjenicu da je inteligencija u bilo kom obliku, količnika, kvocijneta ili koeficijenta, zapravo – poželjna.
Izvor: jezikofil.rs[/infobox]
Pletenje je zauzelo drugo mesto ove liste s povećanjem od 9.68%. Rezultati ranije bili su 93, a posle 6 meseci čak 102. Osim što pletenje smiruje ljude od stresa, takođe je i stimulativno. Čak 46% volontera reklo je kako su pleli uz TV, a njih čak 71% smatra kako im je koncentracija porasla dok su pleli.
Vežbanje zauzima treće mesto s povećanjem od 7.37% (raniji rezultat 95, novi rezultat 102). Bavljenje sportom i vežbanje popularne su aktivnosti za povećanje sreće. Volonteri su se najviše bavili trčanjem (njih 25%), vožnjom bicikla (18%) i zumbom putem web kamere (14%).
Četvrto mesto zauzima čitanje koje je volontere dovelo do povećanja IQ-a za 7.07%. Volonteri je trebalo da pročitaju novu knjigu svake sedmice, a to je dovelo do povećanja od 99 do 106 bodova. Ne samo što čitanje poboljšava vokabular i izražavanje, već i pomaže kod kritičkog razmišljanja i boljeg rešavanja problema. Oni koji su čitali knjige rekli su kako im je to donelo nekoliko nedelja mira u dnevnim aktivnostima.
Na ovoj tabeli pogledajte kako su na IQ uticale ostale aktivnosti:
Dakle, šta čekate… gitare u ruke 😉
HL/Izvor: soundguardian.com
