Šestog dana januara 1958. kompanija Gibson lansirala je seriju električnih gitara pod nazivom Flying V.
Ovaj Gibsonov model predstavljalao je značajno odstupanje od normi na polju dizajna i oblika gitara. Do tada su dizajnerima električnih gitara kao inspiracija uglavnom služili oblici postojećih akustičnih, klasičnih gitara i gudačkih instrumenata, te nije postojalo mnogo značajnih varijacija i električne gitare su uglavnom imale nenapadne, fluidne i simetrične linije.
Kompanija Gibson je izbacivanjem Flying V na tržište, inspirisala brojne dizajnere i nove gitarske kompanije da slede primer i dalje eksperimentišu i usavršavaju oblike u još radikalnijem smeru.
Najranije modele Flajing Vi gitare usvojili su bluz gitarista Albert King i Loni Mek. Nakon prvog povlačenja iz proizvodnje model je ponovo zaživeo zahvaljujući Dejvu Dejvisu, gitaristi grupe Kinks, koji je gitaru učinio popularnom sredinom šezdesetih godina. U tom periodu, Flying V su svirali i neki od naboljih gitarista svih vremena poput Džimja Hendriksa i Kita Ričardsa.
Razvojem težih pravaca rok muzike poput hard roka i hevi metala, početkom i sredinom sedamdesetih, popularnost Flying V gitara raste. U tom periodu najpoznatiji korisnici su bili braća Rudolf i Majkl Šenker, gitaristi nemačkog benda Skorpions i gitaristi Judas Priest, K.K Dauning i Glen Tipton. Osamdesetih na scenu stupaju američki treš metal bendovi pa se Flying V gitare mogu videti u rukama Kirka Hameta i Džejmsa Hetfild iz Metalike, Dejv Mastejna iz Megadeta i Kerija Kinga iz Sleyera.
Neki od aktuelnih gitarista koji koriste Flying V gitare su i Dejv Grol iz benda Fu Fighters, Leni Krevic, Rob Flin iz benda Machine Head kao i Brent Hinds, gitarista benda Mastodon.
HL
