Grupa Električni orgazam, koja nesmanjenom energijom svira još od 1980, nedavno je u izdanju Mascoma objavila novi studijski album “Gde smo sad” sa devet pesama. Dobar deo je već bio poznat publici, s obzirom na to da je izdanje najavljeno kroz čak sedam singlova.
Frontmen Srđan Gojković Gile, za Novosti, kaže da nijedan album do sada nije sniman kao ovaj.
– Autorski tim smo činili, kao i prošli put, Banana, Ljuba i ja – priča Gile. – U prvoj fazi sam ja odsvirao bubnjeve, i neki bas, pa smo preko toga nasnimavali prave deonice. Na kompjuteru samo dodaješ kanale i izbacuješ stare, ne gubi se kvalitet kao ranije sa trakama. Na kraju je došao Pače, snimio bubnjeve preko mojih, Švaba bas gde treba. Mi sad kad sviramo te pesme, prvi put ih “skidamo” (smeh). Prva verzija naše najduže pesme “Okašuka šakata” trajala je blizu 20 minuta. Čak je i između objavljivanja na YouTubeu, gde traje 9,35 minuta, i albuma, još malo skraćena. Iz Mascoma su nam, zbog minutaže vinila, tražili da je skratimo za ploču. Ta verzija nam se i više dopala, pa smo je stavili i na disk.
Planitate li koncert u Beogradu?
– Ideja je da to bude u kasno proleće sledeće godine, neki otvoren prostor, možda bašta SKC. Hoćemo da prođe malo vremena, da se ljudi sažive sa novim albumom. Drugačiji je od onog što smo do sada radili, dosta ljudi je čak i šokirano. Nećemo svirati ceo album, kao što, realno, nijedan osim prvog nismo svirali u kompletu. Trebalo je nedavno da nastupimo na Zappa barci, ali smo zbog kiše svirku pomerili za 24. avgust.
Raduje vas povratak vinila?
– Muzika na ploči zvuči mnogo bolje nego na disku, da ne pominjem MP3. Potpuno sam svestan da to većinu ljudi ne zanima, i da ne prave razliku, ali mene interesuje – delom što sam muzičar, delom što sam iz generacije koja je odrasla na vinilu. Ta mala dramska pauza, dok okrećeš ploču, veoma mi je bitna. Albumi su se pretvorili u dugačku kobasicu. Neki su počeli da iskorišćavaju to što mogu da snime 80 minuta muzike, što je preterano. I mi smo to radili u početku, ali smo se vratili na 45 minuta, što je optimalno. Moć koncentracije je mala kod prosečnih ljudi.
Projekat Gile i Magic Bush, gde izvodite retko svirane pesme, pokazao se kao veoma uspešan?
– Nastupićemo na beogradskom Beer festu 19. avgusta, na alternativnoj bini. Snimili smo sve dosadašnje koncerte, objavićemo živi album, ali tek negde u februaru. Nećemo da pretrpavamo tržište, jer i Magic Bush radi svoj drugi album. Ideja o saradnji je prvo postojala samo za nekoliko koncerata, ali, pošto je ispalo iznad očekivanja, nastavićemo to kao paralelni projekat. Planiramo i zajedničko studijsko izdanje.
U situaciji kad klasična estrada odlazi u drugi plan pod naletom rijalitija, gde je rokenrol?
– Osim filmova, uglavnom ne gledam televiziju, pa nemam uvid u sve to. Ne čitam tabloidne novine. Svestan sam da to postoji, ali za mene je na virtuelnom nivou. Cela priča, sasvim sigurno, nema veze sa rokenrolom, već je deo populizma i vezana je za prostakluk i nekulturu. To je masovna pojava, donosi novac pa se i forsira na većini televizijskih programa. Sve je otišlo u tu priču čiji nikad nisam bio deo, niti imam nameru sada da postanem.
HL/Izvor: novosti.rs
