Posle nekoliko godina kantautorskog staža, pevajući uz akustičnu gitaru i usnu harmoniku, Nenad Milosavljević je okupio rok grupu za potrebe jedne amaterske pozorišne predstave. Dogovor o osnivanju grupe pao je u kafani “Galija”, poznatom okupljalištu gradskih umetnika i boema, po kojem je bend i dobio ime. Prva proba je održana 4. januara 1976. godine u Domu kulture Niša.
– Uopšte nismo razmišljali koliko će to da traje. Gledali smo na to kao na druženje i mnogo nam je lepo bilo. Bila je to priča iz ljubavi prema muzici. Jedini razlog zašto smo se skupili je što smo voleli da sviramo – priseća se Neša.
[accordion title=’Koncert u čast jubileja’]
Legendarna rok grupa Galija obeležiće 40 godina postojanja velikim koncertom 29. decembra u Hali sportova u Beogradu – Prvi put za četiri decenije Galije radimo koncert u Hali sportova! Svirali smo Pionir i Pinki ali nikada ovde. Što je sjajno, jer se vraćamo u rok ambijent gde i pripada naša muzika. Naš slavljenički koncert ne bi imao potrebnu energiju u nekoj dvorani sa pozorišnim ambijentom. Hala sportova je kompatibilna sa svime što smo radili 40 godina – kaže frontmen Nenad Milosavljević. Galija je osnovana 1976. godine u Nišu, a publiku je brzo pridobila pesmama kao što su “Gospi”, “Decimen”, “Burna pijana noć”, “Još uvek sanjam”… Jednu od najupečatljvijih karijera na muzičkoj sceni Jugoslavije i Srbije, Galija je nastavila nižući hitove kakvi su “Skadarska”, “Trube”, “Da li si spavala”, “Da me nisi”… – Slavimo 40 godina rada i prirodno je da koncert bude retrospektiva. To znači da ćemo pored velikih hitova svirati i značajne pesme Galije koje su obeležile neki album ili fazu u radu grupe. Ako je prvi album bio simfo rok, normalno je da se svira “Decimen” – objašnjava Neša Galija. U Hali sportova Galija će nastupiti u postavi: pevač i akustična gitara Nenad Milosavljevic, pevač Predrag Milosavljević-Peca, bubnjar Boban Pavlović-Čarlton, gitarista Dragutin Jakovljević-Guta, basista Slaviša Pavlović-Stenli, i klavijaturisti Ivan Ilić-Ilke i Goran Antović.[/accordion]
Posle pobede na Gitarijadi u Zaječaru, Galija je objavila niz progresivnih simfo-rok albuma “Prva plovidba” (1979), “Druga plovidba” (1980) i “Ipak verujem u sebe” (1982), pridobivši publiku u Jugoslaviji pesmama kao što su “Gospi”, “Decimen”, “Burna pijana noć”, “Još uvek sanjam”… Slede albumi “Bez naglih skokova” (1983), “Digni ruku” (1986), i trilogija “Daleko je sunce” (1988), “Korak do slobode” (1989) i “Istorija, ti i ja” (1991). Galija se osamdesetih sve više pomera ka srednjestrujaškom zvuku i ulazi u ligu najpopularnijih rok grupa Jugoslavije zahvaljujući hitovima kao što su “Skadarska”, “Stare trube”, “Da li si spavala”, “Da me nisi”…
– Možemo da promenimo ne znam koje instrumente, ali isti smo zahvaljući Neši. Ne zvučimo drugačije, jer je tu Nešin glas – objašnjava Galijin stihopisac Peca Milosavljević.
I u teškim devedesetim godinama bend opstaje i nastavlja svoj pop-rok kurs albumima “Karavan” (1994), “Trinaest” (1996), “Voleti, voleti” (1997) i “Južnjačka uteha” (1999), sa kojih za sva vremena ostaju pesme kao što su “Dodirni me”, “Uzalud se trudiš”, “Kotor”, “Pismo”, obrada tradicionala “Dimitrijo sine Mitre”…
– Kad podvučeš crtu i kažeš da si bio veliki u nekoliko sistema i zemalja, shvatiš da si već nešto ozbiljno postigao ako si preživeo sve to vreme… U periodu od 1990. do 2000. objavili smo čitavu seriju značajnih albuma i na taj deo priče smo veoma ponosni – osvrće se Neša.
Polovinom prve decenije 21. veka, Galija objavljuje album “Dobro jutro, to sam ja” (2005), koji donosi hitove “Možda sam lud”, “Ti možeš sve” i “Čujem te lepo kako dišeš”. Poslednjim albumom “Mesto pored prozora” (2010), Galija se vratila nešto čvršćem zvuku.
– Na samom početku Galija je bila simfo rok, pa je uplovila u neke pop-rok vode. “Dobro jutro, to sam ja” je nekako više ličio na samostalni album Neše i mene, tu nema gitara ili ih ima vrlo malo…Mističan je album, tekstovi i sve…Sa “Mestom pored prozora” se Galija vratila u nekom rokerskom izdanju gde zvučimo jednostavnije… To je jedna čista, jednostavna, prava rokerska ploča – kaže Peca Milosavljević.
Provesti 40 godina u jednom bendu nije malo ni jednostavno, ali Neša ističe da je Galija za njega bila i ostala pravi izbor. – Kad se osvrnem na tih 40 godina shvatim da nisam promašio život, da sam dobro izabrao i uradio. Ponekad razmišljam kako bi mi izgledao život da nije Galije. Sigurno ne bih bio zadovoljan kao što sam sada.
