Čuveni irski glumac Gabrijel Birn rođen je u porodici radnika i medicinske sestre, a među njegovim rođacima nema ljudi koji su povezani sa svetom filmske umetnosti. On je najstariji od šestoro dece. Gabrijelova majka i otac odgajali su sinove i ćerke u katoličkoj veri. Kao dete, razmišljao je čak o svešteničkoj karijeri, pet godina studirao je u semeništu.
O odnosu sa svojim roditeljima progovorio je u jednom intervjuu:
– Moj otac pripada onoj generaciji kojoj je tišina i ćutanje bilo dokaz snage i muškosti. Nije izražavao emocije. To nije bilo deo njegove kulture. Zato sam ja, dok sam odrastao, pokušavao da saznam i shvatim ko je, zapravo, bio moj otac. Ono što vam mogu reći je da uopšte nisam slušao svog oca. Ali otkako je umro, ne mogu da prestanem da ga slušam. Moj otac je bio vojnik i u 50. godini proglašen je viškom, a ja nisam shvatao zašto je to bio problem. Sada shvatam da je deo nečijeg identiteta i posao koji obavljaš. Kada bi vama, kao novinaru, neko sutra rekao ‘doviđenja, dobio si otkaz, više nećeš ići na filmske festivale, gotovo je’, preostalo bi vam da se zapitate – ko se vi zapravo ispričao je Birn u nedavnom intervjuu i nastavio.
BIN KOBEJN: NISAM ZASLUŽILA 100 MILIONA KOJE MI JE OTAC OSTAVIO, TAJ NOVAC NISAM SAMA ZARADILA…
– Moj otac nikada više nije dobio posao, ostao je u kući i postao nam i otac i majka. Kuvao je, i to jako dobro, čistio je kuću dok je majka radila kao medicinska sestra. Radila je noćne smene jer je to bio jedini posao koji je mogla da dobije. Danju je spavala, a otac je obavljao njenu ulogu. I zato me to podstaklo da se zapitam ko smo mi kad nemamo posla, kad smo bez supruge ili supruga, jer to je nešto što određuje naš identitet. Da bismo se izdigli iznad toga, da bismo rekli “ja nisam moj posao, moja supruga ili suprug”, potrebna je neverovatna hrabrost. Često mislim o tome znamo li šta smo sve u stanju da uradimo – rekao je Birn.
HL/Izvor: nacional.hr
