Veliki strani bendovi često zaboravljaju da u okviru svoje turneje posete Srbiju, pa obožavaoci moraju da putuju do najbliže destinacije čiji su stanovnici imali malo više sreće.
Ipak, sa kultnim bendom Deep Purple, situacija je malo drugačija. Sudeći po tome što im je nastup na stadionu Tašmajdan bio čak treći u Beogradu u poslednjih 10 godina, može se reći da oni itekako cene našu publiku.
Prethodna dva puta, 2014. i 2019. godine, koncert je bio zakazan u Areni. Ovaj put, došao je red na otvoren prostor.
Srećom, stadion je već bio u hladovini, mada je vrućina svakako smetala. Ipak, lepeze i par litara vode rešavali su problem. Ništa nije moglo da spreči dugoočekivani koncert.
Dok su se još mesta na tribinama popunjavala, došlo je vreme za zagrevanje, a na binu je izašao kraugevački Epilog, koji je nedavnk objavio novi album “Obraz”.
Izrazili su zahvalnost i zadovoljstvo što su dobili priliku da sviraju kao predgrupa svetkim zvezdama.
U svojih, nešto malo više od pola sata, odsvirali su i nekoliko pesama sa pomenutog, novog albuma, a za kraj su ostavili obradu pesme “Maska” grupe Osvajači.
U cilju podizanja uzbuđenja u poslednjim trenucima iščekivanja, na ekranu je treperila jednačina čije je rešenje tačno 1 – kao simbol naziva turneje – “1 More Time”.
Konačno, kada su neonske linije konačno iscrtale logo, bilo je jasno da predstava počinje.
Deep Purple otvorili su koncert numerom “Highway Star”, a Gilan se obratio publici tek posle nekoliko pesama i poželeo prijatno veče.
Odavno je poznato da je na njihovim koncertima najveći fokus na instrumentalnoj izvedbi.
Naizmenično, gitarista Sajmon Mekbrajd i klavijaturista Don Eri, praćeni Ijanom Pejsom na bubnjevima, davali su svoj maksimum da publiku ostave bez daha.
Bilo da je reč o improvizacijama, ili o izvođenjima klasičnih kompozicija kao što je Mocartov “Turski marš”, stvarali su na bini nove verzije svojih pesama, duže i kompleksnije nego studijske.
Obrađivali su, u nekom smislu, sami sebe, što je donekle i poenta – pružiti novo iskustvo najvernijim obožavaocima koji prisustvuju živom nastupu.
Gilan je pričao anegdote između pesama, Eri je nazdravljao vinom. Red balada, red instrumentala, a onda se atmosfera podigla uz “Space Truckin”.
Opis “kao na stadionu”, u ovom slučaju je sasvim logičan, ukoliko se setimo lokacije.
Ali, upravo tako je bilo kada su se začuli tonovi vanvremenskog hita “Smoke On The Water”.
Svi na tribinama bili su na nogama, ruke su bile u vazduhu, a stihovi su se orili.
Na vrhuncu, bilo je vreme za prividan kraj.
– Volimo vas, samo opušteno – poručio je Gilan, a onda su na trenutak nestali.
Nije im trebalo dugo da se na poziv publike vrate nazad na binu. Prva na redu, za bis, bila je “Hush”, praćena dugim instrumentalnim segmentima na koje smo sada već navikli.
“Black Night” izazvala je, možda neočekivano, još veću euforiju nego “Smoke On The Water”, odsvirana nekoliko minuta ranije. Ovog puta, Stadion Tašmajdan pevao je čak i gitarske rifove.
Posle bisa, ponovili su već rečenu poruku, podelili palice i trzalice i sišli sa bine.
Ako je verovati nazivu turneje, poslednji put pred beogradskom publikom. Mada, tako su pokušali da nas “prevare” i 2019. godine. Ko zna, ostaje nam samo da se nadamo.
J. Ilić za HL
