Da li ste znali zašto ponekad slušamo “tužnu” muziku i pritom uživamo? Naučnici su pronašli nove odgovore na ovo pitanje.
“Hallelujah” je neverovatno “tužna” pesma, ali je i jedna od najčešće prerađenih pesama. Naime, postoji više od sto različitih verzija ove pesme koju je napisao Leonard Koen, a možda najtužniju napravio je Džef Bakli.
Muzičar stoji sam na bini sa svojom gitarom i nežnim glasom peva melodiju, a na pojačivaču gore sveće. Koga to ne “dotakne”, taj ima kameno srce. Ako se zna da se Bakli suviše mlad utopio, sve postaje još žalosnije. Iako ova pesma ne može da popravi bilo čije raspoloženje, postala je izuzetno slušana. Zašto?
Dva muzikologa iz Velike Britanije i Finske vrednovala su tri studije koje su se bavile ovim pitanjem i u kojima je učestvovalo preko 2.400 ljudi. Oni su došli do rezultata da su tri osećanja prvenstveno povezane sa slušanjem “tužne” muzike: uteha, radost i bol. Istraživači su otkrili da kod pojedinih osoba zvuci izazivaju osećaj ugodnosti. Kada ljudi “tužnu” muziku smatraju prijatnom, najčešće su sa ovim užitkom povezana sećanja i asocijacije. Međutim, jedan deo ispitanika pokazivao je znake bolnih osećanja, koja su imala veze sa ličnim iskustvima kao što je smrt bliske osobe ili raskid.
– Postoje i ljudi koji ne vole “tužnu” muziku i izbegavaju je – ističe Tomas Erola sa Darham univerziteta.
Istraživači su ustanovili da stariji ljudi češće osećaju prijatnost slušajući ovu vrstu muzike. Naučnici pak nisu otkrili neku razliku u opažanju iskusnih i neiskusnih muzičara. Oni veruju da bi ova saznanja mogla doprineti poboljšanju terapije muzikom.
Rezultati nam pokazuju kako ljudi putem muzike mogu da regulišu svoje raspoloženje. Terapeuti bi to mogli da iskoriste kako bi pomagali ljudima nakon smrtnih slučajeva bliskih osoba.
Prilikom analize dejstva “tužne” muzike istraživači su došli do sličnih rezultata kao i u aktuelnoj studiji. Naučnici sa Slobodnog univerziteta iz Berlina izjavili su da ljudi u stanju letargije radije slušaju “tužnu” muziku. Iznenađujuće je da, prema njihovoj studiji, tuga nije odlučujuće osećanje koje muzika izaziva, već je u pitanju nostalgija, svojevrsna mešavina radosti i tuge.
HL/Izvor: Psychology Today
